Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Данас цео свет једе храну из конзерве, а нико не зна како су оне настале

24.03.2018. 10:52
Пише:
Србија Данас
Konzerve hrane
Конзерве хране / Извор: Профимедиа

Николас Апер - изумитељ конзервирања

Пре проналажења метода везаних за производњу конзервиране хране, људи су на различите начине покушавали да сачувају намирнице од пропадања. Становници хладнијих предела замрзавали су њихову храну, док су житељи топлијих крајева сушили храну на високим температурама и ветру. Римљани су сушили воће.

Крајем XVIII века Наполеон је желео да пронађе ефективнији начин за исхрану његових трупа. У то време, храна се сушила, димила или киселила. Међутим, ове методе нису биле практичне за велику војску каква је била Наполеонова. Понудио је 12.000 франака ономе ко пронађе нови метод да се очува храна.

Statua Napoleona
Статуа Наполеона / Извор: Профимедиа

Париски посластичар и кувар Николас Апер започео је са експериментима 1795. године. Инспирисан вином и запушеним боцама Апер је ставио храну у стаклене тегле које је запушио са воском. Тегле је умотао у платно и кувао их док није проценио да храна није спремна за јело. На тај начин, Апер је успешно конзервирао воће, поврће, супе, мармеладу, млечне производе и сокове.

Иако Апер није знао прави разлог (50 година након овог открића Пастер је открио да топлота убија бактерије) његов метод је био успешан. Апер је сматрао да се излагањем ваздуху храна квари, што је било и званично научно објашњење крајем XVIII века.

Кувањем хране у боцама и теглама долазило је до одстрањивања бактерија и, како су се тегле хладиле, правио се вакуум који је спречавао бактерије из окружења да дођу у додир са храном.

Konzerve sa hranom
Конзерве са храном / Извор: Профимедиа

Апер је представио његов изум 1806. године на изложби хране у Паризу. Дегустатори нису били одушевљени и он није добио признање за своје дело.

Међутим, значај Аперовог проналска запажен је на другом месту. Француска морнарица пристала је да тестира разне врсте његових продукта укључујући месо, поврће, воће и млеко. Након 15 година добио је признање од стране француских власти 1810. када му је додељена награда од 12.000 франака.

Апер је објавио и свој кувар под насловом “Уметност чувања меса и поврћа”. Ово ће бити први кувар о конзервирању хране. Апер је остао упамћен као отац конзервирања.

Такође, Апер је патентирао свој проналазак и искористио је новац од награде да сагради прву фабрику за производњу конзервиране хране у Масеју, надомак Париза која је остала отворена све до 1933. године.

Nikolas Aper
Николас Апер / Извор: Профимедиа

У Франсцуској је Апер постао херој. Укупно 72 улице носи назив по њему, издаване су поштанске марке са његовим ликом, школе се диче његовим именом, а 2010. свечано је обележено два века од званичног почетка употребе његовог проналаска.

Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.