Danas ceo svet jede hranu iz konzerve, a niko ne zna kako su one nastale

Pre pronalaženja metoda vezanih za proizvodnju konzervirane hrane, ljudi su na različite načine pokušavali da sačuvaju namirnice od propadanja. Stanovnici hladnijih predela zamrzavali su njihovu hranu, dok su žitelji toplijih krajeva sušili hranu na visokim temperaturama i vetru. Rimljani su sušili voće.

Krajem XVIII veka Napoleon je želeo da pronađe efektivniji način za ishranu njegovih trupa. U to vreme, hrana se sušila, dimila ili kiselila. Međutim, ove metode nisu bile praktične za veliku vojsku kakva je bila Napoleonova. Ponudio je 12.000 franaka onome ko pronađe novi metod da se očuva hrana.

Pariski poslastičar i kuvar Nikolas Aper započeo je sa eksperimentima 1795. godine. Inspirisan vinom i zapušenim bocama Aper je stavio hranu u staklene tegle koje je zapušio sa voskom. Tegle je umotao u platno i kuvao ih dok nije procenio da hrana nije spremna za jelo. Na taj način, Aper je uspešno konzervirao voće, povrće, supe, marmeladu, mlečne proizvode i sokove.

Iako Aper nije znao pravi razlog (50 godina nakon ovog otkrića Paster je otkrio da toplota ubija bakterije) njegov metod je bio uspešan. Aper je smatrao da se izlaganjem vazduhu hrana kvari, što je bilo i zvanično naučno objašnjenje krajem XVIII veka.

Kuvanjem hrane u bocama i teglama dolazilo je do odstranjivanja bakterija i, kako su se tegle hladile, pravio se vakuum koji je sprečavao bakterije iz okruženja da dođu u dodir sa hranom.

Aper je predstavio njegov izum 1806. godine na izložbi hrane u Parizu. Degustatori nisu bili oduševljeni i on nije dobio priznanje za svoje delo.

Međutim, značaj Aperovog pronalska zapažen je na drugom mestu. Francuska mornarica pristala je da testira razne vrste njegovih produkta uključujući meso, povrće, voće i mleko. Nakon 15 godina dobio je priznanje od strane francuskih vlasti 1810. kada mu je dodeljena nagrada od 12.000 franaka.

Aper je objavio i svoj kuvar pod naslovom “Umetnost čuvanja mesa i povrća”. Ovo će biti prvi kuvar o konzerviranju hrane. Aper je ostao upamćen kao otac konzerviranja.

Takođe, Aper je patentirao svoj pronalazak i iskoristio je novac od nagrade da sagradi prvu fabriku za proizvodnju konzervirane hrane u Maseju, nadomak Pariza koja je ostala otvorena sve do 1933. godine.

U Franscuskoj je Aper postao heroj. Ukupno 72 ulice nosi naziv po njemu, izdavane su poštanske marke sa njegovim likom, škole se diče njegovim imenom, a 2010. svečano je obeleženo dva veka od zvaničnog početka upotrebe njegovog pronalaska.

Slične tekstove o zanimljivoj istoriji možete pratiti OVDE.