Апокалиптични самит: Европска одлука о руској имовини може бити почетак знатно већег рата - Орбан од Русије хитно жели знати хоће ли на мети бити и земље које су биле против

Европски лидери окупили су се у Бриселу у време када спор око замрзнуте руске имовине прераста у питање фундаменталног правца кретања континента. Не ради се само о још једном пакету помоћи Кијеву, већ о одлуци да ли ће Европска унија, по први пут у историји, посегнути за девизним резервама једне велике силе и претворити их у дуг за финансирање рата. Мађарски премијер Виктор Орбан стога ових дана каже да Брисел одлучује између рата и мира у Европи, упозоравајући да би конфискација руских средстава и њихово слање Украјини била де факто објава рата Москви.

Као што је већ познато, у центру спора је око 210 милијарди евра руских девизних резерви које се држе у Европској унији, од којих се велика већина налази у белгијској клириншкој кући Еуроцлеар. План Европске комисије је да не дира директно ова замрзнута државна средства, већ да их користи као залог за масивни кредит Украјини. Прва транша од око деведесет милијарди евра требало би да покрије око две трећине очекиваних буџетских потреба Украјине за 2026. и 2027. годину, док би остатак требало да надокнаде други западни савезници. За разлику од тренутног режима, где Кијев добија само камату на замрзнуту имовину, сам капитал би сада заправо био потрошен, а формално би био евидентиран као такозвани репарациони зајам који би Украјина вратила само ако би Русија пристала да плати ратну одштету.

Да би се такав план покренуо, Унија је прошле недеље прибегла механизму за ванредне ситуације и одлучила да замрзне руска средства на неодређено време. До сада је наставак санкција захтевао једногласност сваких шест месеци, што је Будимпешти давало право вета. Сада је ова могућност тихо укинута позивањем на члан о "ванредним економским околностима", који Орбан отворено назива кршењем европског права и најављује правне мере. Истовремено, он упозорава да би одузимање девизних резерви једне земље и њихово пребацивање у војну касу њеног противника био потез који Москва не може другачије протумачити него као улазак Европске уније у рат.

Мађарски премијер је отишао корак даље. Јавно је изјавио да је писао Владимиру Путину како би сазнао да ли ће Русија правити разлику између држава чланица у евентуалним контранападима у зависности од тога како су гласале. Одговор је, према његовим речима, да ће се узети у обзир понашање појединачних држава. То ствара додатну нервозу код мањих и финансијски изложенијих држава чланица, јер политички слоган рата и мира сада укључује веома специфично питање ко ће платити руску одмазду, било кроз судске пресуде или кроз повлачење руског капитала из њихових банака.

Белгија, где се физички налази Еуроцлеар, трпи највећи притисак. Белгијски премијер Барт Де Вевер отворено признаје да би одобравање плана био скок у понор са остатком Европе, са надом да ће заједнички падобран у виду европских гаранција ублажити пад. Белгија захтева да се правни и финансијски ризици у потпуности поделе, у супротном би приватна институција у Бриселу могла да се нађе усред правне битке вредне стотине милијарди евра. Рејтинг агенција Фич је већ ставила Еуроцлеар на негативан надзор због потенцијалних правних и ликвидних ризика, а сама компанија је упозорила да би пресуда у корист Русије могла да угрози њен опстанак.

Поделе унутар Уније су оштре. Источне чланице, пре свега балтичке републике и Пољска, промовишу план, тврдећи да "агресор мора да плати" и да се од европских пореских обвезника не треба тражити додатни новац. С друге стране, старије чланице са јаким финансијским секторима и пажљиво изграђеном репутацијом правне сигурности позивају на опрез. Луксембуршки премијер упозорава да је у питању сама стабилност Уније, аустријски канцелар и грчки премијер траже решење које је и правно и фискално одрживо, а италијанска влада условљава своју подршку чврстом правном основом, у супротном верује да би то Русији донело прву озбиљну политичку победу у овом сукобу.

Иза ових техничких дискусија крије се брутално једноставна чињеница: Украјини понестаје новца. Кијевске власти отворено говоре о буџетском дефициту већем од сто милијарди долара у наредне две године и упозоравају да ће, ако до пролећа на њихове рачуне не уплате нови европски новац, морати драстично да смање производњу дронова које користе и на бојном пољу и у дубоким ударима на руској територији. Володимир Зеленски у Бриселу захтева јасан одговор до краја године, уз поруку да Украјина не сме бити сломљена недостатком финансирања и да је преусмеравање руског новца у Кијев морално, праведно и, како тврди, правно чисто. Такође наглашава да би средства могла бити искоришћена и за обнову ако дође до мира, али истовремено каже да Украјина мора остати у позицији из које може да настави рат.

Док Брисел расправља о томе како да замрзнуту руску имовину претвори у ратни фонд, у позадини се отвара још једна линија која Орбанову тезу о избору између рата и мира чини још актуелнијом. У Сједињеним Државама, администрација Доналда Трампа покреће мировну иницијативу и најављује састанак руских и америчких преговарача у Мајамију овог викенда, уз учешће изасланика Кремља и људи из Трамповог ужег круга. Кијев паралелно шаље своје представнике, али је јасно да се главни разговори воде између Вашингтона и Москве. То није изненађујуће јер Будимпешта тврди да Европа не би требало да доноси стратешке и неповратне одлуке док се не види куда ови преговори воде, посебно када из самог Кијева стижу сигнали да се замрзнута руска средства могу користити као полуга у могућем споразуму о територијалним уступцима.

У међувремену, Москва је скинула рукавице на финансијском фронту. Руска централна банка поднела је тужбу против Еуроцлеар-а вредну око 230 милијарди долара московском суду, а арбитражни поступци се шире и на друге европске банке које су укључене у управљање руским девизним резервама. Истовремено, руска дипломатија јасно понавља да ће сваки покушај присвајања ових средстава бити сматран крађом и озбиљним кршењем међународног права, уз обећање одмазде. За разлику од бриселских конструкција репарационих кредита и креативних тумачења чланака, руска порука је веома једноставна и разумљива остатку света.

Овде долазимо до најширег и можда најопаснијег ефекта европског плана. Девизне резерве централних банака засноване су на уверењу (да поновимо оно што је већ наведено у претходној анализи) да су изнад дневне политике, да су свето подручје међународног права. Ако Унија ипак одлучи да се средства једне земље могу заузети, а затим потрошити за финансирање сукоба против те исте земље, то шаље сигнал да европски финансијски систем више није неутралан, већ оружје у рукама политичких елита. Није ни чудо што се већ данас говори да ће многе земље (ван Запада), као и савезници који сарађују са Русијом и Кином, размотрити да ли желе да наставе да држе резерве у еврима и код европских посредника.

Истовремено док лидери расправљају о милијардама за рат, хиљаде пољопривредника протестује у центру белгијске престонице против трговинског споразума са јужноамеричким блоком Меркосур. Неки од њих пале гуме и сукобљавају се са полицијом, која одговара воденим топовима. Плаше се да ће им увоз јефтиније хране уништити егзистенцију, а такође знају да би евентуални улазак Украјине, једне од највећих пољопривредних сила, додатно појачао конкуренцију. Дакле, док Европа практично нема новца за сопствене пољопривреднике, она тражи начине да одржи украјински буџет и ратну машинерију кроз ризичне финансијске операције.

Ни институционална архитектура Уније не пролази без повреда. Европски парламент је већ најавио правни оспоравање плана одбрамбеног кредита и замера Европској комисији, која се позива само када је у питању формално потврђивање одлука донетих иза затворених врата. Председник парламента опрезно, али јасно упозорава да посланике не треба заобилазити у име хитности. Иста логика ванредног стања која штити Украјину истовремено еродира саму процедуру коју Брисел воли да назива владавином права.

У таквој комбинацији правног експеримента, финансијски опасне игре и притиска да се настави рат који је већ исцрпео и Украјину и европска друштва, Орбанова реченица о сукобу између рата и мира престаје да звучи као пука реторика. Одузимање руских резерви значило би да је Унија одлучила да ескалира економску и правну конфронтацију са Москвом, са ризиком да сутра буде истиснута из улоге поузданог финансијског сидра. Одбацивање тог плана отворило би простор за мировне преговоре, који се тренутно воде у Вашингтону и Мајамију, али би истовремено показало колико је Брисел слаб као самосталан актер. У оба случаја ствара се нова Европа, мање социјална, више милитаризована и дубоко задужена, у којој ће генерације које долазе враћати дугове и сносити последице одлука донетих у неколико дана зимског самита.

Извор: Србија Данас/Адванце.хр