Apokaliptični samit: Evropska odluka o ruskoj imovini može biti početak znatno većeg rata - Orban od Rusije hitno želi znati hoće li na meti biti i zemlje koje su bile protiv

Evropski lideri okupili su se u Briselu u vreme kada spor oko zamrznute ruske imovine prerasta u pitanje fundamentalnog pravca kretanja kontinenta. Ne radi se samo o još jednom paketu pomoći Kijevu, već o odluci da li će Evropska unija, po prvi put u istoriji, posegnuti za deviznim rezervama jedne velike sile i pretvoriti ih u dug za finansiranje rata. Mađarski premijer Viktor Orban stoga ovih dana kaže da Brisel odlučuje između rata i mira u Evropi, upozoravajući da bi konfiskacija ruskih sredstava i njihovo slanje Ukrajini bila de fakto objava rata Moskvi.

Kao što je već poznato, u centru spora je oko 210 milijardi evra ruskih deviznih rezervi koje se drže u Evropskoj uniji, od kojih se velika većina nalazi u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear. Plan Evropske komisije je da ne dira direktno ova zamrznuta državna sredstva, već da ih koristi kao zalog za masivni kredit Ukrajini. Prva tranša od oko devedeset milijardi evra trebalo bi da pokrije oko dve trećine očekivanih budžetskih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu, dok bi ostatak trebalo da nadoknade drugi zapadni saveznici. Za razliku od trenutnog režima, gde Kijev dobija samo kamatu na zamrznutu imovinu, sam kapital bi sada zapravo bio potrošen, a formalno bi bio evidentiran kao takozvani reparacioni zajam koji bi Ukrajina vratila samo ako bi Rusija pristala da plati ratnu odštetu.

Da bi se takav plan pokrenuo, Unija je prošle nedelje pribegla mehanizmu za vanredne situacije i odlučila da zamrzne ruska sredstva na neodređeno vreme. Do sada je nastavak sankcija zahtevao jednoglasnost svakih šest meseci, što je Budimpešti davalo pravo veta. Sada je ova mogućnost tiho ukinuta pozivanjem na član o "vanrednim ekonomskim okolnostima", koji Orban otvoreno naziva kršenjem evropskog prava i najavljuje pravne mere. Istovremeno, on upozorava da bi oduzimanje deviznih rezervi jedne zemlje i njihovo prebacivanje u vojnu kasu njenog protivnika bio potez koji Moskva ne može drugačije protumačiti nego kao ulazak Evropske unije u rat.

Mađarski premijer je otišao korak dalje. Javno je izjavio da je pisao Vladimiru Putinu kako bi saznao da li će Rusija praviti razliku između država članica u eventualnim kontranapadima u zavisnosti od toga kako su glasale. Odgovor je, prema njegovim rečima, da će se uzeti u obzir ponašanje pojedinačnih država. To stvara dodatnu nervozu kod manjih i finansijski izloženijih država članica, jer politički slogan rata i mira sada uključuje veoma specifično pitanje ko će platiti rusku odmazdu, bilo kroz sudske presude ili kroz povlačenje ruskog kapitala iz njihovih banaka.

Belgija, gde se fizički nalazi Euroclear, trpi najveći pritisak. Belgijski premijer Bart De Vever otvoreno priznaje da bi odobravanje plana bio skok u ponor sa ostatkom Evrope, sa nadom da će zajednički padobran u vidu evropskih garancija ublažiti pad. Belgija zahteva da se pravni i finansijski rizici u potpunosti podele, u suprotnom bi privatna institucija u Briselu mogla da se nađe usred pravne bitke vredne stotine milijardi evra. Rejting agencija Fič je već stavila Euroclear na negativan nadzor zbog potencijalnih pravnih i likvidnih rizika, a sama kompanija je upozorila da bi presuda u korist Rusije mogla da ugrozi njen opstanak.

Podele unutar Unije su oštre. Istočne članice, pre svega baltičke republike i Poljska, promovišu plan, tvrdeći da "agresor mora da plati" i da se od evropskih poreskih obveznika ne treba tražiti dodatni novac. S druge strane, starije članice sa jakim finansijskim sektorima i pažljivo izgrađenom reputacijom pravne sigurnosti pozivaju na oprez. Luksemburški premijer upozorava da je u pitanju sama stabilnost Unije, austrijski kancelar i grčki premijer traže rešenje koje je i pravno i fiskalno održivo, a italijanska vlada uslovljava svoju podršku čvrstom pravnom osnovom, u suprotnom veruje da bi to Rusiji donelo prvu ozbiljnu političku pobedu u ovom sukobu.

Iza ovih tehničkih diskusija krije se brutalno jednostavna činjenica: Ukrajini ponestaje novca. Kijevske vlasti otvoreno govore o budžetskom deficitu većem od sto milijardi dolara u naredne dve godine i upozoravaju da će, ako do proleća na njihove račune ne uplate novi evropski novac, morati drastično da smanje proizvodnju dronova koje koriste i na bojnom polju i u dubokim udarima na ruskoj teritoriji. Volodimir Zelenski u Briselu zahteva jasan odgovor do kraja godine, uz poruku da Ukrajina ne sme biti slomljena nedostatkom finansiranja i da je preusmeravanje ruskog novca u Kijev moralno, pravedno i, kako tvrdi, pravno čisto. Takođe naglašava da bi sredstva mogla biti iskorišćena i za obnovu ako dođe do mira, ali istovremeno kaže da Ukrajina mora ostati u poziciji iz koje može da nastavi rat.

Dok Brisel raspravlja o tome kako da zamrznutu rusku imovinu pretvori u ratni fond, u pozadini se otvara još jedna linija koja Orbanovu tezu o izboru između rata i mira čini još aktuelnijom. U Sjedinjenim Državama, administracija Donalda Trampa pokreće mirovnu inicijativu i najavljuje sastanak ruskih i američkih pregovarača u Majamiju ovog vikenda, uz učešće izaslanika Kremlja i ljudi iz Trampovog užeg kruga. Kijev paralelno šalje svoje predstavnike, ali je jasno da se glavni razgovori vode između Vašingtona i Moskve. To nije iznenađujuće jer Budimpešta tvrdi da Evropa ne bi trebalo da donosi strateške i nepovratne odluke dok se ne vidi kuda ovi pregovori vode, posebno kada iz samog Kijeva stižu signali da se zamrznuta ruska sredstva mogu koristiti kao poluga u mogućem sporazumu o teritorijalnim ustupcima.

U međuvremenu, Moskva je skinula rukavice na finansijskom frontu. Ruska centralna banka podnela je tužbu protiv Euroclear-a vrednu oko 230 milijardi dolara moskovskom sudu, a arbitražni postupci se šire i na druge evropske banke koje su uključene u upravljanje ruskim deviznim rezervama. Istovremeno, ruska diplomatija jasno ponavlja da će svaki pokušaj prisvajanja ovih sredstava biti smatran krađom i ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava, uz obećanje odmazde. Za razliku od briselskih konstrukcija reparacionih kredita i kreativnih tumačenja članaka, ruska poruka je veoma jednostavna i razumljiva ostatku sveta.

Ovde dolazimo do najšireg i možda najopasnijeg efekta evropskog plana. Devizne rezerve centralnih banaka zasnovane su na uverenju (da ponovimo ono što je već navedeno u prethodnoj analizi) da su iznad dnevne politike, da su sveto područje međunarodnog prava. Ako Unija ipak odluči da se sredstva jedne zemlje mogu zauzeti, a zatim potrošiti za finansiranje sukoba protiv te iste zemlje, to šalje signal da evropski finansijski sistem više nije neutralan, već oružje u rukama političkih elita. Nije ni čudo što se već danas govori da će mnoge zemlje (van Zapada), kao i saveznici koji sarađuju sa Rusijom i Kinom, razmotriti da li žele da nastave da drže rezerve u evrima i kod evropskih posrednika.

Istovremeno dok lideri raspravljaju o milijardama za rat, hiljade poljoprivrednika protestuje u centru belgijske prestonice protiv trgovinskog sporazuma sa južnoameričkim blokom Merkosur. Neki od njih pale gume i sukobljavaju se sa policijom, koja odgovara vodenim topovima. Plaše se da će im uvoz jeftinije hrane uništiti egzistenciju, a takođe znaju da bi eventualni ulazak Ukrajine, jedne od najvećih poljoprivrednih sila, dodatno pojačao konkurenciju. Dakle, dok Evropa praktično nema novca za sopstvene poljoprivrednike, ona traži načine da održi ukrajinski budžet i ratnu mašineriju kroz rizične finansijske operacije.

Ni institucionalna arhitektura Unije ne prolazi bez povreda. Evropski parlament je već najavio pravni osporavanje plana odbrambenog kredita i zamera Evropskoj komisiji, koja se poziva samo kada je u pitanju formalno potvrđivanje odluka donetih iza zatvorenih vrata. Predsednik parlamenta oprezno, ali jasno upozorava da poslanike ne treba zaobilaziti u ime hitnosti. Ista logika vanrednog stanja koja štiti Ukrajinu istovremeno erodira samu proceduru koju Brisel voli da naziva vladavinom prava.

U takvoj kombinaciji pravnog eksperimenta, finansijski opasne igre i pritiska da se nastavi rat koji je već iscrpeo i Ukrajinu i evropska društva, Orbanova rečenica o sukobu između rata i mira prestaje da zvuči kao puka retorika. Oduzimanje ruskih rezervi značilo bi da je Unija odlučila da eskalira ekonomsku i pravnu konfrontaciju sa Moskvom, sa rizikom da sutra bude istisnuta iz uloge pouzdanog finansijskog sidra. Odbacivanje tog plana otvorilo bi prostor za mirovne pregovore, koji se trenutno vode u Vašingtonu i Majamiju, ali bi istovremeno pokazalo koliko je Brisel slab kao samostalan akter. U oba slučaja stvara se nova Evropa, manje socijalna, više militarizovana i duboko zadužena, u kojoj će generacije koje dolaze vraćati dugove i snositi posledice odluka donetih u nekoliko dana zimskog samita.

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr