"Путин је био јасан..." Црне слутње за Европу и Украјину - Познати стручњак открио које земље су следеће на удару "То је последњи ексер на ковчегу"

- Изгледа да ће Украјина изгубити близу 20 одсто своје територије, а западни свет 100 одсто свог политичког кредибилитета. Западни свет као конструкт је мртав. Брзо је клизио последњих неколико година, али последњих недеља то је био последњи ексер у ковчегу", рекао је он одговарајући на питања читалаца Sky News-a.

Кларк је додао да сада живимо у свету "новог империјализма" са тројицом великих империјалистичких аутократа који сви желе да прошире своје земље.

- Владимир Путин је био јасан у томе где жели да прошири своју земљу, Си Ђинпинг је врло јасно ставио до знања да жели да прошири своју земљу на Тајван и Јужно кинеско море, а Доналд Трамп такође је одлучан да прошири своју земљу. Он је веома озбиљан у вези са преузимањем Гренланда, око Канаде и Панаме - додао је он.

Кларк је истакао да је Трампова визија да окупи три лидера на "великој конференцији за сређивање света". 

Према његовим речима, Трамп, заједно са Путином и Сијем, највише брине о својој сопственој земљи, а не о Украјинцима, Палестинцима, народу Тајвана или чланицама НАТО-а.

- Бојим се да живимо у веома мрачним данима - додао је он.

С обзиром на то да САД наизглед више нису вољне да делују као гаранција безбедности Европе под Трамповом администрацијом, поставља се питање шта би то могло да значи за континент.

Да ли је нуклеарна способност Европе довољна за одвраћање Русије ако одлучи да циља Европу?

Мајкл Кларк каже да јесте, указујући на француске и британске нуклеарне капацитете као примере европских нација које би могле да бране континент ако буде потребно.

Он каже да ако Европа треба да "појача" своје нуклеарне капацитете, могла би се проширити на оружје које се испоручује из ваздуха.

Тренутно, нуклеарно оружје у време рата испаљивало би се преко подморница, од којих је једна способна да испоручи 40 бојевих глава.

- Могли бисмо га допунити авионима, попут Typhoons или Ф-35 који су способни да носе нуклеарне бојеве главе - објаснио је он.

Кларк се осврће и на ризик од тога да би руски председник Владимир Путин могао да нападне неку другу земљу након Украјине. 

Он је истакао да су "Молдавија, Грузија и балтичке државе најрањивије".

- У Молдавији већ постоји отцепљени регион у којем се говори руски - каже он, мислећи на Придњестровље и напомињући да је Москва раније тамо илегално стационирала трупе.

Што се Грузије тиче, он каже да мисли да би руске снаге могле да уђу ако продемократски протести наставе да буду ривали промосковској партији Грузијски сан.

Естонија, Летонија и Литванија су такође у опасности, напомиње он.

Владимир Путин је раније рекао да су балтичке државе део природног царства Русије, подсетио је Кларк.

- Што се тиче прве две земље, плашим се да би Москва могла да узбуди мањине које говоре руски, а затим да прокријумчари трупе за нешто озбиљније. Литванија се граничи са Путиновим савезником Белорусијом и такође је у близини руске енклаве Калињинград - закључио је он.

Србија Danas/Sky News