Путин креће у акцију: Русија се активирала поводом сукоба Израела и Палестине, ево шта се може очекивати

Председник Русије Владимир Путин оценио је да би прекид овог споразума представљао озбиљну грешку, истичући да је очување нуклеарног баланса кључно за глобалну безбедност. Међутим, поставља се питање да ли Вашингтон уопште жели наставак сарадње у овој области.

Паралелно са тензијама око нуклеарног споразума, тензије расту и у срцу Европе. Воз који повезује Москву са руском енклавом Калињинград у Балтичком мору, а који пролази кроз територију Литваније, означен је као потенцијална тачка ескалације сукоба. Бивши министар спољних послова Литваније упозорио је да би чак и мањи инцидент могао послужити као повод за војну интервенцију.

О овим темама говорило се и у емисији "Усијање", где су гости анализирали политичке и безбедносне аспекте актуелних геополитичких дешавања. Слободан Димитријевић, представник Српско-руског покрета који се тренутно налази у Русији, навео је да су руски медији интензивно извештавали о овом возу и могућности сукоба.

Према његовим речима, руска јавност није узнемирена, а Москва настоји да гради мирнодопске односе са државама широм света. Димитријевић је истакао и да Русија сада улаже напоре у решавање сукоба на Блиском истоку, нарочито у Палестини, и да ће, како тврди, захваљујући њеном ангажовању, доћи до деескалације.

Дипломата Душко Лопандић осврнуо се на историјски и геополитички значај Калињинграда, наглашавајући да је реч о некадашњој немачкој територији која је након Другог светског рата припојена Совјетском Савезу. Додаје да је данашња ситуација компликована због чињенице да је област физички одвојена од остатка Русије, а да су земље између – Литванија и Пољска – сада део НАТО-а, што ствара додатну тензију.

Новинар и аналитичар Душко Вукајловић подсећа да је тзв. Сувалки коридор – уски појас између Пољске и Литваније који одваја Калињинград од Белорусије – стратешки важан за обе стране. Наводи да би, у случају ширења рата из Украјине, управо тај коридор могао бити први на удару. Такође, истиче да Калињинград историјски није део руског идентитета као, рецимо, Крим, већ је реч о простору који је вековима био немачки и на који Русија нема дубоко историјско право.

Политички аналитичар Рајко Петровић сматра да су тврдње о непосредном ризику од сукоба преурањене, те да и НАТО и Русија и даље пажљиво одмеравају потезе како би избегли директан оружани сукоб. Наглашава да је Калињинград стратешки важан за Русију као излаз на Балтичко море, али и као симбол војног присуства у региону који је потпуно окружен чланицама НАТО-а. 

Такође, додаје да балтичке земље доносе многе своје одлуке из позиције историјске русофобије, што додатно компликује односе у региону.

У светлу све веће нестабилности, јасно је да и најмањи инцидент може имати несразмерно велике последице. Калињинград, као изолована тачка руске територије у срцу НАТО окружења, остаје потенцијална жаришна тачка сукоба, док судбина нуклеарних споразума виси о концу политичке воље две највеће светске силе.