Putin kreće u akciju: Rusija se aktivirala povodom sukoba Izraela i Palestine, evo šta se može očekivati

Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da bi prekid ovog sporazuma predstavljao ozbiljnu grešku, ističući da je očuvanje nuklearnog balansa ključno za globalnu bezbednost. Međutim, postavlja se pitanje da li Vašington uopšte želi nastavak saradnje u ovoj oblasti.

Paralelno sa tenzijama oko nuklearnog sporazuma, tenzije rastu i u srcu Evrope. Voz koji povezuje Moskvu sa ruskom enklavom Kalinjingrad u Baltičkom moru, a koji prolazi kroz teritoriju Litvanije, označen je kao potencijalna tačka eskalacije sukoba. Bivši ministar spoljnih poslova Litvanije upozorio je da bi čak i manji incident mogao poslužiti kao povod za vojnu intervenciju.

O ovim temama govorilo se i u emisiji "Usijanje", gde su gosti analizirali političke i bezbednosne aspekte aktuelnih geopolitičkih dešavanja. Slobodan Dimitrijević, predstavnik Srpsko-ruskog pokreta koji se trenutno nalazi u Rusiji, naveo je da su ruski mediji intenzivno izveštavali o ovom vozu i mogućnosti sukoba.

Prema njegovim rečima, ruska javnost nije uznemirena, a Moskva nastoji da gradi mirnodopske odnose sa državama širom sveta. Dimitrijević je istakao i da Rusija sada ulaže napore u rešavanje sukoba na Bliskom istoku, naročito u Palestini, i da će, kako tvrdi, zahvaljujući njenom angažovanju, doći do deeskalacije.

Diplomata Duško Lopandić osvrnuo se na istorijski i geopolitički značaj Kalinjingrada, naglašavajući da je reč o nekadašnjoj nemačkoj teritoriji koja je nakon Drugog svetskog rata pripojena Sovjetskom Savezu. Dodaje da je današnja situacija komplikovana zbog činjenice da je oblast fizički odvojena od ostatka Rusije, a da su zemlje između – Litvanija i Poljska – sada deo NATO-a, što stvara dodatnu tenziju.

Novinar i analitičar Duško Vukajlović podseća da je tzv. Suvalki koridor – uski pojas između Poljske i Litvanije koji odvaja Kalinjingrad od Belorusije – strateški važan za obe strane. Navodi da bi, u slučaju širenja rata iz Ukrajine, upravo taj koridor mogao biti prvi na udaru. Takođe, ističe da Kalinjingrad istorijski nije deo ruskog identiteta kao, recimo, Krim, već je reč o prostoru koji je vekovima bio nemački i na koji Rusija nema duboko istorijsko pravo.

Politički analitičar Rajko Petrović smatra da su tvrdnje o neposrednom riziku od sukoba preuranjene, te da i NATO i Rusija i dalje pažljivo odmeravaju poteze kako bi izbegli direktan oružani sukob. Naglašava da je Kalinjingrad strateški važan za Rusiju kao izlaz na Baltičko more, ali i kao simbol vojnog prisustva u regionu koji je potpuno okružen članicama NATO-a. 

Takođe, dodaje da baltičke zemlje donose mnoge svoje odluke iz pozicije istorijske rusofobije, što dodatno komplikuje odnose u regionu.

U svetlu sve veće nestabilnosti, jasno je da i najmanji incident može imati nesrazmerno velike posledice. Kalinjingrad, kao izolovana tačka ruske teritorije u srcu NATO okruženja, ostaje potencijalna žarišna tačka sukoba, dok sudbina nuklearnih sporazuma visi o koncu političke volje dve najveće svetske sile.