ПУТИНОВА ПРЕТЊА ИЗАЗВАЛА ПОМЕТЊУ НА ЗАПАДУ: Америка има два избора у случају нуклеарног напада, а једна од опција има АПОКАЛИПТИЧНЕ последице
Кад је руски председник Владимир Путин прошле среде прогласио “делимичну мобилизацију”, подржао референдуме у окупираним украјинским областима и запретио нуклеарним оружјем ако се рат прелије на територију Русије, рекао је: "Не блефирам”
Иако многи упркос томе сматрају да је његова нуклеарна претња “блеф” – док неки чак верују да Путин припрема нову, бруталну офанзиву - употреба нуклеарног оружја за спречавање пораза у рату који је за Москву скренуо погрешно је увек била могућност коју се још нико није усудио да потпуно искључи.
Руска доктрина обухвата спремност да се користи нуклеарна ескалација за окончање конвенционалног сукоба под прихватљивим условима. Другим речима, Украјина и САД мораће да прихвате губитак Крима или било које земље које Москва анектира у Донбасу - или ризикују нуклеарни сукоб.
НЕМАЧКИ КАНЦЕЛАР ШОЛЦ ЗАГРМЕО ИЗ БЕРЛИНА: "Руски председник Владимир Путин нам не оставља други избор"
ВЛАДИМИР ПУТИН СЕ ОБРАТИО ПРЕД СТО ХИЉАДА ЉУДИ: Дотакао се свих кључних тема - говорио о херојству руског народа (ВИДЕО)
ВЛАДИМИР ПУТИН СЕ ОБРАТИО НАЦИЈИ: Кијев може да створи нуклеарно оружје чија би мета била Русија - Запад хоће да нас раскомада
Да ли би Путин ишао до краја?
У Вашингтону и другим западним престоницама оптимисти верују да Путин неће користити нуклеарно оружје јер му то не би стварно помогло, у ситуацији док се руске снаге повлаче пред навовдно "успешном украјинском контраофанзивом".
Али, за Путина оваква ескалација не би била начин да “украде победу из чељусти пораза”, како је у чланку под насловом “Дрво одлука за Бајдена ако Путин крене нуклеарним путем” који је пренео “Сијетл тајмс” написао колумниста Андреас Клут.
За њега би то био начин да “украде преживљавање – политичко или чак физичко – из раља заборава”, “јер зна да би му крај могао бити хаотичан” и да би због тога он могао да “скине прашину са руске доктрине коју западни аналитичари називају ‘ескалацијом ради деескалације’”.
То значи, како је објаснио, окренути се нуклеарном како би се избегло губљење конвенционалног рата и да би Путин “детонирао једну или више тактичких нуклеарки – довољно великих да елиминишу украјински положај или логистички центар али премалих да избришу читав град”.
"Нуклеарни табу"
Испуштањем такве бомбе, наводи Клут, Путин би сигнализирао да је вољан да их баци још. Његова мотивација била би да натера Украјину на предају а Запад да се повуче из конфликта – али без призивања аутоматске одмазде САД. Путин жели да његови непријатељи одступе како би могао да прогласи победу и задржи власт.
Такав чин очаја означио би најмрачнији тренутак у људској историји још од Хирошиме и Нагасакија, закључује Клут, додајући да би сем великих људских жртви унело и трајни терор у читав свет.
Таква ескалација избрисала би хладноратовски табу против коришћења нуклеарки за било шта сем одвраћања. Ако се извуче с тим, друге државе би следиле овај пример. Оне које су се одрекле нуклеарног оружја, попут Украјине ’90-тих година, градиле би своје арсенале. Контрола наоружања би умла, а нуклеарни рат, изазван случајно или не, постао би вероватнији на више места.
Шта би Вашингтон требало да уради?
Клут нуди решење - администрација председника Џоа Бајдена требало би да одврати Путина, истовремено се припремајући да одговори ако он одлучи да ескалира конфликт. Ово су два аспекта исте одлуке – подразумевани одговор такође обавља одвраћање.
Метју Кронинг, директор студија Атлантског савета, сумирао је неке од америчких опција.
Један одговор на ограничени нуклеарни напад Москве је удвостручавање или утростручавање свих мера које је Запад већ предузео. Запад би такође послао Кијеву још оружја, укључујући нуклеарно.
Такав намерно ограничени одговор имао би за циљ заустављање ескалационе спирале пре него што почне да се одвија. Проблем је што Путин можда неће сматрати овакав одговор довољно застрашујућим да га одврати. Већ је изолован а Русију већ притискају санкције.
Други проблем је што би уздржани одговор Украјинцима и остатку света изгледао крајње неадекватно. Пријатељи Кијева би изгубили свој полет, док би диктатори широм света закључили да могу да се окрену балистичким пројектилима,
Две војне опције
Стога Бајденов одговор мора бити “робуснији”. Он има пред собом две војне опције.
Једна је реципрочан одговор, размештање тактичких нуклеарних бомби мале снаге за показивање, рецимо у Арктичком океану или удаљеном Сибиру. Њихов облак у облику печурке био би замишљен као знак “стоп” за Путина. Такође би уверио Украјинце и свет да ће САД одговорити на ескалацију по принципу “мило за драго”.
Проблем је што би ово претворило сукоб у онај апокалиптични и могуће довело до низа тактичких детонација. А Русија, која је угрубо изједначена са САД по броју стратешких нуклеарки, има око 10 пута више тактичких бојевих глава на располагању. Сценарији постају немогући за израчунати, посебно кад се узму у обзир људске грешке. Постојао би ризик од Армагедона, наводи Клут.
Стога је боља опција конвенционални амерички удар на руске снаге, сматра он. То би послало сигнал Украјини и свету да ће свако кршење “нуклеарног табуа” бити кажњено. А порука Путину би била да не може да “ескалира ради деескалације” јер ће Запад ускочити да га порази.
Промена режима
Ако Бајден жели да максимално повећа вредност одвраћања у својој комуникацији, једном кад одлучи како ће реаговати на различите нивое нуклеарне ескалације, треба да буде јасан, специфичан и да то уради јавно – “ако Путин уради X, ми ћемо Y”, наводи Клут. Проблем код тога је што би Бајден изгубио сву флексибилност ако Путин уради нешто другачије од тог “X”, па је боља опција да буде намерно нејасан, што би унело неизвесност у Кијев али би Путин морао да претпостави најгоре.
Да се вратимо на премису да Путин не жели да крене нуклеарним путем, али да хоће ако страхује за сопствени опстанак.
САД би могле, како наводи Клут, да направе планове за промену Путиновог режима у случају нуклеарне ескалације. У овом случају најбоље би било, сматра он, саопштити то јасно Путину, али не јавно већ приватно.
Ако постоји трачак наде у ова мрачна времена, то се видело раније овог месеца у Узбекистану кад се Путин срео са индијским и кинеским лидерима Нарендром Модијем и Сијем Ђинпингом. Обе земље су нуклеарне силе. Кина је несврстана, али је номинално иза Путина. Обе су изразиле “забринутост” због Путиновог рата.
Бајден, Си и други светски лидери би могли да склоне своје разлике у страну и пошаљу Путину следећу поруку: “Посегни за нуклеарним оружјем и осигураћемо се да летиш”, закључио је Клут.
Како би се расрпшили радиоактивни гасови из нуклеарне електране у Запорожју