Терористички напад, потера за Бин Ладеном и несаломиви талибани: Овако је почео сурови рат у Авганистану
Оружани сукоб званично је почео седмог октобра 2001. године као амерички одговор на терористичке нападе у Њујорку и Вашингтону, а циљ инвазије на ову азијску земљу био је проналазак Осаме бин Ладена и свргавање талибанског режима
После тачно 20 година учешћа у ратним сукобима у Авганистану, оружане снаге Сједињених Америчких Држава и НАТО-а напустиће ову земљу.
УРУШАВАЊЕ ЗГРАДЕ ЗАБЕЛЕЖИЛА КАМЕРА УЖИВО! Док је градоначелник давао изјаву иза њега се десила катастрофа (ВИДЕО)
БУЈИЦА ОДНЕЛА ВАТРОГАСЦА: Уследило драматично спашавање - грађани скакали у воду да би га извукли (ВИДЕО)
ХОРОР - Девојчицу изуједао на смрт чопор од 20 паса! Стравичан призор затекао брат (ФОТО)
То би требало да се деси симболично 11. септембра, на годишњицу каписле која је овај сукоб и изазвала. Наиме, тог 11. дана у деветом месецу 2001. године догодила се чувена трагедија, у којој је услед терористичког напада на САД страдало готово 3.000 људи.
Ова најава Стејт департмента дала је ветар у леђа талибанима, који су решили да покрену нову офанзиву и преузму још територија. Тренутно у њиховом поседу налази се чак трећина авганистанских управних округа.
Почетак рата
Оружани сукоб званично је почео седмог октобра 2001. године као амерички одговор на терористичке нападе у Њујорку и Вашингтону, а циљ инвазије на ову азијску земљу био је проналазак Осаме бин Ладена, као и осталих лидера Ал Каиде. Такође, Пентагон је тада поручио да жели да се уклони и талибански режим у Авганистану, који сарађује са поменутим организацијама.
- Ми нисмо желели ову мисију, али ми ћемо је испунити - рекао је тадашњи амерички председник Џорџ Буш Млађи, по објави сукоба.
Ко је против кога?
Подршку анти-талибанским струјама Авганистана пружиле су САД, Велика Британија, Канада, Француска, уједно окосница НАТО-а, као и мањи број патриотских организација, док су се на другој страни нашле многобројне опције које се боре против западног света. Уз талибански Исламски емират Авганистана нашла се Ал Каида, Арапска бригада, као и исламисти суседних држава.
Како се ратовало?
Као и на сваком месту где су присутне терористичке организације, ратови су били немилосрдни, без много поштовања међународних конвенција. Америчке снаге углавном су пружале ваздушну подршку, док је за копнене нападе била заслужна анти-талибанска Северна алијанса Авганистана.
У почетку су САД низале успехе, талибани су деловали разбијено, међутим после две године рата ојачали су и кренули да стварају нове проблеме западном свету. Терористи су кренули да се баве дрогом, Авганистан постаје највећи произвођач опијума на свету који се користи за хероин, због чега су ојачали, а њихове темеље пољуљала је смрт Осаме бин Ладена и неколико лидера његове организације, у Пакистану 2011. године.
Жртве
Тачан број жртава је и даље велика непознаница, међутим са сигурношћу се може рећи да је цифра премашила 200.000 страдалих, од чега је готово 50.000 цивила.
Историјски контекст
Немири у Авганистану присутни су деценијама, а подривање тла датира још из периода хладног рата, и такозване Совјетске инвазије, тј. десетогодишњег сукоба САД-а и СССР-а. Рат је покренуо верске, националне и етничке покрете широм највеће земље света, услед чега је и срушена владавина комуниста. Било је ово погодно тле и за нове, још крвавије сукобе на простору Авганистана.
Зашто се ратује толико дуго?
Упорност талибана је свакако једна од кључних ствари у овом рату. И после низа неуспеха нису се предали, већ су се из затишја поново организовали, а сада имају додатни ветар у леђа, али уместо већих војних акција, одлучили су се на циљане атентате на своје противнике и тактику "удри и бежи". Ипак и даље успевају да нанесу већу штету својим акцијама и докопају се америчког оружја, док се авганистанске трупе повлаче пред налетима талибана. Такође, огроман удео има и незаинтересованост Запада за неким дужим и конкретнијим маневрима, те то изнова омогућује талибанима да напредују и избегну веће губитке.
Иако је НАТО најавио да ће повући све своје снаге из Авганистана, и даље је непознато како ће се овај оружани сукоб одвијати. До сада је одржавано неколико мировних преговора, попут Москве и Дохе, а последњи је требао бити организован у Истанбулу априла ове године, међутим талибански представници одбили су да се појаве уз образложење да нису спремни, али су истакли заинтересованост за неки други датум.
Ситуација није ни близу затишја, али из Савета безбедности процењују да су оружане снаге Авганистана способне да се саме изборе са свим немирима које изазивају екстремисти.
Поред талибана, у овој држави акције су покретали и остаци ИСИС-а, као и многобројних терористичких организација. Американци на крају тврде да су у свом циљу и успели, јер из Авганистана од 11. септембра није организован ниједан међународни терористички акт.
