Teroristički napad, potera za Bin Ladenom i nesalomivi talibani: Ovako je počeo surovi rat u Avganistanu
Oružani sukob zvanično je počeo sedmog oktobra 2001. godine kao američki odgovor na terorističke napade u Njujorku i Vašingtonu, a cilj invazije na ovu azijsku zemlju bio je pronalazak Osame bin Ladena i svrgavanje talibanskog režima
Posle tačno 20 godina učešća u ratnim sukobima u Avganistanu, oružane snage Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a napustiće ovu zemlju.
URUŠAVANJE ZGRADE ZABELEŽILA KAMERA UŽIVO! Dok je gradonačelnik davao izjavu iza njega se desila katastrofa (VIDEO)
BUJICA ODNELA VATROGASCA: Usledilo dramatično spašavanje - građani skakali u vodu da bi ga izvukli (VIDEO)
HOROR - Devojčicu izujedao na smrt čopor od 20 pasa! Stravičan prizor zatekao brat (FOTO)
To bi trebalo da se desi simbolično 11. septembra, na godišnjicu kapisle koja je ovaj sukob i izazvala. Naime, tog 11. dana u devetom mesecu 2001. godine dogodila se čuvena tragedija, u kojoj je usled terorističkog napada na SAD stradalo gotovo 3.000 ljudi.
Ova najava Stejt departmenta dala je vetar u leđa talibanima, koji su rešili da pokrenu novu ofanzivu i preuzmu još teritorija. Trenutno u njihovom posedu nalazi se čak trećina avganistanskih upravnih okruga.
Početak rata
Oružani sukob zvanično je počeo sedmog oktobra 2001. godine kao američki odgovor na terorističke napade u Njujorku i Vašingtonu, a cilj invazije na ovu azijsku zemlju bio je pronalazak Osame bin Ladena, kao i ostalih lidera Al Kaide. Takođe, Pentagon je tada poručio da želi da se ukloni i talibanski režim u Avganistanu, koji sarađuje sa pomenutim organizacijama.
- Mi nismo želeli ovu misiju, ali mi ćemo je ispuniti - rekao je tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi, po objavi sukoba.
Ko je protiv koga?
Podršku anti-talibanskim strujama Avganistana pružile su SAD, Velika Britanija, Kanada, Francuska, ujedno okosnica NATO-a, kao i manji broj patriotskih organizacija, dok su se na drugoj strani našle mnogobrojne opcije koje se bore protiv zapadnog sveta. Uz talibanski Islamski emirat Avganistana našla se Al Kaida, Arapska brigada, kao i islamisti susednih država.
Kako se ratovalo?
Kao i na svakom mestu gde su prisutne terorističke organizacije, ratovi su bili nemilosrdni, bez mnogo poštovanja međunarodnih konvencija. Američke snage uglavnom su pružale vazdušnu podršku, dok je za kopnene napade bila zaslužna anti-talibanska Severna alijansa Avganistana.
U početku su SAD nizale uspehe, talibani su delovali razbijeno, međutim posle dve godine rata ojačali su i krenuli da stvaraju nove probleme zapadnom svetu. Teroristi su krenuli da se bave drogom, Avganistan postaje najveći proizvođač opijuma na svetu koji se koristi za heroin, zbog čega su ojačali, a njihove temelje poljuljala je smrt Osame bin Ladena i nekoliko lidera njegove organizacije, u Pakistanu 2011. godine.
Žrtve
Tačan broj žrtava je i dalje velika nepoznanica, međutim sa sigurnošću se može reći da je cifra premašila 200.000 stradalih, od čega je gotovo 50.000 civila.
Istorijski kontekst
Nemiri u Avganistanu prisutni su decenijama, a podrivanje tla datira još iz perioda hladnog rata, i takozvane Sovjetske invazije, tj. desetogodišnjeg sukoba SAD-a i SSSR-a. Rat je pokrenuo verske, nacionalne i etničke pokrete širom najveće zemlje sveta, usled čega je i srušena vladavina komunista. Bilo je ovo pogodno tle i za nove, još krvavije sukobe na prostoru Avganistana.
Zašto se ratuje toliko dugo?
Upornost talibana je svakako jedna od ključnih stvari u ovom ratu. I posle niza neuspeha nisu se predali, već su se iz zatišja ponovo organizovali, a sada imaju dodatni vetar u leđa, ali umesto većih vojnih akcija, odlučili su se na ciljane atentate na svoje protivnike i taktiku "udri i beži". Ipak i dalje uspevaju da nanesu veću štetu svojim akcijama i dokopaju se američkog oružja, dok se avganistanske trupe povlače pred naletima talibana. Takođe, ogroman udeo ima i nezainteresovanost Zapada za nekim dužim i konkretnijim manevrima, te to iznova omogućuje talibanima da napreduju i izbegnu veće gubitke.
Iako je NATO najavio da će povući sve svoje snage iz Avganistana, i dalje je nepoznato kako će se ovaj oružani sukob odvijati. Do sada je održavano nekoliko mirovnih pregovora, poput Moskve i Dohe, a poslednji je trebao biti organizovan u Istanbulu aprila ove godine, međutim talibanski predstavnici odbili su da se pojave uz obrazloženje da nisu spremni, ali su istakli zainteresovanost za neki drugi datum.
Situacija nije ni blizu zatišja, ali iz Saveta bezbednosti procenjuju da su oružane snage Avganistana sposobne da se same izbore sa svim nemirima koje izazivaju ekstremisti.
Pored talibana, u ovoj državi akcije su pokretali i ostaci ISIS-a, kao i mnogobrojnih terorističkih organizacija. Amerikanci na kraju tvrde da su u svom cilju i uspeli, jer iz Avganistana od 11. septembra nije organizovan nijedan međunarodni teroristički akt.
