Рат са Ираном је "вожња 300 на сат": Стручњаци упозоравају - Америка иде ка исцрпљењу

Рат у Ирану, познат као операција "Епски бес", ставио је америчке оружане снаге под огроман притисак. Док се муниција троши рекордном брзином, стручњаци упозоравају на дугорочне последице по војну спремност САД, посебно у Азији.

-То је као да месецима возите аутомобил брзином од 300 километара на сат, а да не замените уље, каже Џо Коста, бивши званичник Пентагона.

Сједињене Државе суочавају се с озбиљним изазовима у одржавању својих војних капацитета. Рат у Ирану исцрпљује залихе муниције и ресурсе, док истовремено угрожава спремност за потенцијалне сукобе у источној Азији.

Према анализи стручњака из Payne Институте, Сједињене Америчке Државе су вероватно употребиле више од 5.000 различитих врста муниције у прва четири дана рата, те око 11.000 у првих 16 дана. Тиме би "Епски бес" био "најинтензивнија почетна ваздушна кампања у модерној историји", надмашивши чак и прва три дана НАТО бомбардовања Либије 2011. године.

Иако се након уништења иранске противваздушне одбране највише користе јефтине бомбе кратког домета (ЈДАМ комплети) којих има у изобиљу, проблем лежи у ретким и скупим пројектилима дугог и средњег домета који су потрошени на почетку сукоба.

Исцрпљеност технике и људства

Још већи проблем односи се на противваздушну одбрану. Почетни талас иранских пројектила и дронова потрошио је значајан део америчких и савезничких пресретача попут система Патриот ПАЦ-3 МСЕ и THAAD.

Обнављање свих тих залиха трајаће годинама, с процењеним трошком од 20 до 26 милијарди долара само за надокнаду муниције потрошене у прва четири дана рата.

Опоравак залиха отежавају сложени ланци снабдевања и несташица кључних материјала – како истичу стручњаци, Конгрес може преко ноћи да одобри новац, али не може створити минерале и хемијска једињења попут галијума, неодијума или амонијум перхлората.

Поред наоружања, проблем представља и огромно трошење и оптерећење технике, што је посебно изражено у америчкој морнарици. Носачи авиона USS Гералд Р. Форд и USS Абрахам Линцолн тренутно учествују у операцији и трпе огромна оптерећења услед рекордно дугих мисија. Према речима Стејси Петиџон, садашњи темпо операција могао би у наредне две до три године довести до повременог недостатка носача авиона у појединим деловима света. Уз то, продужене мисије повећавају породични стрес и исцрпљеност војника, што представља фактор ризика за самоубиства.

Носач авиона USS Гералд Р. Форд вратио се после пожара и хаварије у базу на Криту.

Дугорочне последице и ризик пред Кином

Иако рат доноси одређене предности попут стицања борбеног искуства, брже производње јефтинијих дронова и примене вештачке интелигенције, стручњаци попут Мајка Хоровица упозоравају на дугорочне ризике.

Највећа опасност је та што Америка открива своје тактике Кини. Кинези би могли да науче америчке методе борбе (попут уклањања мина из Ормуског мореуза) и то искористе уколико одлуче да нападну Тајван.

Рат у Ирану тренутно исцрпљује америчке снаге у Азији (преусмерени су маринци из Јапана и део THAAD система из Јужне Кореје), упркос ранијим тврдњама Трамповог круга да ресурсе треба чувати за Кину.

Исцрпљеност америчких снага могла би ослабити способност НАТО-а да одговори на кризе у Европи и Азији.

Стручњаци упозоравају да би тренутна потрошња ресурса могла значајно смањити војну снагу САД у Пацифику до краја деценије, што би могло променити глобалну равнотежу моћи.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист