Rat u Iran ulazi u najopasniju fazu: Tramp preti novim udarima, Iran uzvraća - Evropa u panici, nafta preko 100 dolara
Rat između Irana i Sjedinjenih Američkih Država ušao je u 35. dan, a svet se nalazi na ivici šireg regionalnog sukoba čije posledice već potresaju globalnu ekonomiju i bezbednost. Od prvih udara i brzog širenja fronta, preko uključivanja saveznika i zatvaranja ključnih morskih ruta, do sve otvorenijih pretnji potpunom eskalacijom – proteklih pet nedelja promenilo je geopolitičku mapu Bliskog istoka i otvorilo pitanje: da li je ovo početak dugotrajnog rata bez jasnog kraja?
Rat u Iranu, dan 35 – šta treba da znate:
- Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio Iranu novim napadima. Nakon što su u prethodnim udarima pogođeni najveći mostovi u zemlji, poručio je da bi sledeće mete mogli da budu dodatni mostovi, ali i elektroenergetska infrastruktura, ukoliko Teheran ne uradi „ono što mora“.
- Odgovor iz Irana stigao je oštro. Predsednik parlamenta upozorio je da će Iranci „krvariti“ kako bi odbranili svoju zemlju, uz poruku upućenu Vašingtonu: „Suočićete se sa celom porodicom – spremnom i odlučnom.“
- U međuvremenu, predsednik Francuske Emanuel Makron javno je kritikovao način na koji Tramp vodi rat i komunicira o njemu, poručivši mu da „bude ozbiljan“, u jednoj od najoštrijih evropskih reakcija do sada.
- Velika pažnja usmerena je i na Hormuški moreuz, ključnu tačku za svetsku trgovinu naftom. Velika Britanija je predvodila virtuelni samit sa više od 40 država, na kojem se razgovaralo o mogućim sankcijama Iranu ukoliko moreuz ostane zatvoren.
- Na tržištu energenata već se osećaju posledice – cena nafte ponovo je skočila i premašila 100 dolara po barelu, nakon Trampovog obraćanja u udarnom terminu.
- Istovremeno, raste zabrinutost zbog širenja sukoba. Petnaest evropskih zemalja zatražilo je prekid izraelske invazije na Liban, gde Hezbolah, koji ima podršku Irana, sve više ulazi u direktne borbe.
- Na kraju, potres u američkoj vojsci – načelnik Generalštaba SAD napustio je funkciju nakon što je, prema izveštajima, zatraženo njegovo povlačenje od strane Pete Hegseth.
- Situacija ostaje izuzetno napeta, uz sve veći rizik da sukob preraste u širi regionalni rat.
Obaveštajne službe SAD: Iran i dalje poseduje značajan arsenal raketa i dronova
Obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država procenjuju da Iran, i pored intenzivnih američko-izraelskih napada, još uvek poseduje značajan kapacitet za lansiranje raketa i dronova, izjavili su za CNN izvori upoznati sa obaveštajnim podacima.
Otprilike polovina iranskih raketnih lansera i dalje je netaknuta, dok hiljade dronova za jednosmerne napade ostaju u arsenalu Teherana, naveli su izvori.
Procene ukazuju da je veliki deo iranskih krstarećih raketa za obalsku odbranu neoštećen, jer američka kampanja nije bila fokusirana na te ciljeve.
I pored toga što su SAD pogodile više od 12.300 vojnih meta u Iranu i eliminisale ključne visoke zvaničnike, uključujući vrhovnog vođu Alija Hamneija, iranski kapacitet za raketne i dron napade, kako se navodi, i dalje postoji.
Zvaničnici Pentagona i Bele kuće osporavaju procene CNN-a, tvrdeći da je iranska vojna moć "znatno oslabila" i da SAD i Izrael kontrolišu vazdušni prostor nad Iranom.
Izraelski izvori procenjuju da je između 20 i 25 odsto lansirnih sistema i dalje operativno, dok su ostali skriveni u tunelima i pećinama.
Obaveštajni podaci, takođe, ukazuju na izazove u ciljanju iranskih podzemnih lansera, dok IRGC i dalje poseduje stotine malih plovila i bespilotnih sistema sposobnih da ugroze brodove u Ormuskom moreuzu.
SAD i Izrael nastavljaju napore da oslabe iranske kapacitete, ali zvaničnici upozoravaju da sukob neće biti okončan brzo, jer Iran ima dovoljno sredstava za nastavak napada na saveznike u regionu.
EU poziva na jačanje pomorske misije zbog Ormuskog moreuza
Evropska unija treba da pojača svoju pomorsku misiju "Aspides" radi zaštite ključnih trgovinskih ruta, usled poremećaja izazvanih ratom koji predvode Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana, izjavila je sinoć Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.
Ona je, nakon razgovora sa predstavnicima više od 40 zemalja o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, koji je organizovala britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper, poručila da taj plovni put ima globalni značaj, preneo je Rojters.
"Ormuski moreuz je globalno javno dobro. Iranu ne sme biti dozvoljeno da naplaćuje prolaz brodovima, jer međunarodno pravo ne priznaje takve prakse", navela je Kalas u objavi na društvenoj mreži Iks.
Prema njenim rečima, razmatrane su diplomatske, ekonomske i bezbednosne mere za obezbeđivanje bezbedne plovidbe, uz saradnju sa brodskim kompanijama.
Ona je istakla da je pomorska misija EU "Aspides" već pomogla oko 1.700 brodova u Crvenom moru, ali da je neophodno njeno dodatno jačanje kako bi se sprečio gubitak još jedne ključne trgovinske rute.
Dronovi pogodili rafineriju u Kuvajtu, izbio požar, nema povređenih
Kuvajtska naftna korporacija saopštila je danas da je u napadu dronova pogođena rafinerija Mina al Ahmadi.
Kako je navedeno, napadi su prouzrokovali izbijanje požara na operativnim jedinicama, preneo je Rojters, pozivajući se na izveštaje katarske državne novinske agencije.
Prema preliminarnim izveštajima, nema povređenih u napadu.
IRGC: Oborili smo američki avion F-35
Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je danas da je oborio američki vojni avion F-35.
"Drugi američki lovac F-35 uništen je na centralnom nebu Irana od strane novog naprednog sistema vazdušne odbrane IRGC-a. Dotični lovac je iz eskadrile Lejkenhit", navedeno je u saopštenju IRGC-a, prenosi iranska novinska agencija Tasnim.
Kako je navedeno, lovac je potpuno uništen i srušio se.
"U proteklih dvanaest sati, ovo je drugi lovac koji je uništila odbrana IRGC-a, a nema informacija o sudbini pilota jer se lovac raspao. Ovo je naš prvi odgovor na Trampove gluposti", rečeno je u saopštenju Garde.
Iranska agencija Mehr objavila je i da je malo verovatno da je pilot preživeo.
Od početka rata u Iranu, ovo je drugi izveštaj o tome da je pogođen F-35.
IRGC je 19. marta saopštio da je njegova protivvazdušna odbrana pogodila američki lovac F-35 u vazdušnom prostoru centralnog Irana.
CNN je tada preneo, pozivajući se na izvore koji su upoznati sa incidentom, da je američki lovac F-35 prinudno sleteo u američku vazduhoplovnu bazu na Bliskom istoku, nakon što ga je pogodila, kako se veruje, iranska protivvazdušna odbrana.
Sve je počelo iznenadnom eskalacijom napetosti koja je kulminirala direktnim vojnim udarima. Američke snage, po nalogu predsednika Donald Tramp, pokrenule su operacije usmerene na iransku vojnu infrastrukturu, uz obrazloženje da je reč o „preventivnim merama“. Iran je gotovo momentalno uzvratio, aktivirajući ne samo svoje regularne snage, već i mrežu saveznika širom regiona.
U prvoj fazi rata, koja je trajala oko nedelju dana, sukobi su bili intenzivni, ali relativno ograničeni na vojne ciljeve. Međutim, već u drugoj nedelji dolazi do širenja sukoba – napadi na tankere i infrastrukturu u Hormuški moreuz uzdrmali su svetsko tržište energenata i doveli do naglog skoka cena nafte. Globalne sile počinju da se uključuju – diplomatski, ali i logistički.
Treća nedelja donosi ozbiljnu prekretnicu. Izrael ulazi u otvoreni sukob protiv Hezbolah u Liban, čime rat dobija novu dimenziju. Front se širi, a broj civilnih žrtava raste. Istovremeno, sve više evropskih zemalja počinje javno da kritikuje način na koji Vašington vodi operacije, upozoravajući na rizik od nekontrolisane eskalacije.
U četvrtoj nedelji rat ulazi u fazu iscrpljivanja. Meta više nisu samo vojne baze – gađaju se mostovi, energetska postrojenja i ključna infrastruktura. Predsednik Francuske Emanuel Makron upućuje oštre poruke Vašingtonu, dok Velika Britanija pokušava da okupi međunarodnu koaliciju koja bi sprečila potpuni kolaps pomorskog saobraćaja kroz Persijski zaliv.
Poslednji, 35. dan rata, pokazuje da sukob ulazi u najopasniju fazu. Retorika je sve agresivnija, pretnje otvorenije, a diplomatski kanali sve slabiji. Iran poručuje da je spreman na dugotrajni rat i „potpunu mobilizaciju“, dok Donald Tramp najavljuje nove, još razornije udare ukoliko Teheran ne popusti.
U međuvremenu, svet već oseća posledice – cena nafte prelazi psihološku granicu, trgovinski tokovi su poremećeni, a strah od širenja sukoba na čitav Bliski istok postaje realnost. Nakon 35 dana, jasno je da ovo više nije samo bilateralni sukob, već kriza koja preti da preraste u globalni problem bez brzog i jednostavnog rešenja.
