Саопштили му да има тумор на мозгу и да му је остало шест месеци живота: Планирао је сахрану, а онда је умало постао бескућник
Одмах је започео са интезивном хемиотерапијом и радиотерапијом, што је значило да је морао потпуно да напусти посао и затражи инвалидна примања.
Џулијан Фијано из Лондона је био пресрећан када му је понуђен посао фудбалског тренера. Он се надао да ће му посао из снова помоћи да да инспирише најмлађе и да им помогне у тешким тренуцима у њиховим животима, али се све променило након што је сазнао да има рак.
"БУКВАЛНО БИХ СЕ УБИЛА ЗА ТЕБЕ" Деца у Србији на мети секте? Куну се у ''УКИЗАМ'' до смрти и пале ПРАВОСЛАВНЕ ИКОНЕ (ФОТО/ВИДЕО)
ПУКОВНИК ПРИВЕДЕН ЗБОГ ПЕДОФИЛИЈЕ: Италијанска војска се суочава са новим СКАНДАЛОМ!
ОТКРИВЕН ЈОШ ЈЕДАН СОЈ КОРОНЕ У ЕВРОПИ: Број инфицираних још брже расте, а кривац је нова МУТАЦИЈА?
Када је Џулијану саопштено да има рак, рекли су му да му је преостало још шест месеци живота. У том моменту се запитао и одлучио да направи листу са стварима које у том периоду мора да уради, као и да испланира своју сахрану. Међутим, оно на шта он није мислио био је новац - све док то није морао.
Само неколико дана пошто му је дијагностикован неизлечиви тумор на мозгу, Џулијан (32) је био присиљен да одбије савршену пословну понуду која му је била понуђена. Мањак прихода значио нове финајсијске проблеме и он је умало изгубио кров над главом. Док је своје последње месеце живота желео да проведе живећи најбоље што је могуће, Џулијан је морао да се фокусира на плаћање рачуна и зараду. Нови подаци из Мекмилан центра за истраживање рака открили су да је више од трећине људи са раком, њих 39 одсто, тешко финансијски погођено због своје дијагнозе.
Говорећи за британски "Мирор", Фијано је поручио:
- Ако сам на улици, велика је шанса да ћу брже умрети. Мислим да нико са овом врстом болести не би требало да брине о финансијама.
Још 2015. је почео је да осећа пробадање у левој нози, али се није обазирао превише на то. Неколико месеци касније болови су се проширили и на друге делове његовог тела, па је одлучио да закаже преглед код лекара. Његов лекар опште праксе помислио је да је у опасности од можданог удара, послао га је на снимање где му је установљен тумор на мозгу. Само неколико дана касније је оперисан како би се открило у ком стадијуму је тумор, а вести су биле поражавајуће.
- Рекли су ми колико ми је преостало живота. Шест до 12 месеци. У року од недељу дана све је кренуло наопако. Било је застрашујуће! Увек сам био у форми и здрав. Цео живот сам играо фудбал и никада нисам пушио. Ретко пијем. Кад су ми први пут саопштили, било је то неописиво осећање. То није нешто што одмах прихватиш. Отишао сам и сео на свој болнички кревет. Само сам седео тамо око пола сата само размишљајући шта да радим. Да ли да правим листу са стварима које треба да урадим? Да ли да починем да планирам сахрану – описао је он.
Према његовим речима, у тим моментима црне мисли су му се мотале по глави.
- Почињеш да размишљаш о томе да се опрашташ са људима. Све те ствари су почеле да ми круже кроз главу. Само сам мислио да то не може бити истина – додао је Џулијан.
Само неколико дана пре дијагнозе, Џулијану је понуђен посао из снова - фудбалски тренер у млађим школама Манчестера.
- Управо су ми понудили заиста добар посао, био је то прави потез у каријери. Волим децу. Можете да промените живот деце тренирањем и спречите их да крену погрешним путем. Ја заправо нисам имао те смернице у животу, па сам желео да будем тај пример и да их проведем кроз тешке делове живота – каже он.
- Због дијагнозе морао сам да одбијем понуду за посао. Било је ужасно. Моја нада је умирала. Кад вам кажу да имате шест до 12 месеци да волите, не размишљате о каријери. Не размишљате о будућности, већ о тренутку – истиче Фијано.
Џулијан је одмах започео са интезивном хемиотерапијом и радиотерапијом, што је значило да је морао потпуно да напусти посао и затражи инвалидна примања.
- Цео живот зарађујем. Одједном сам се ослањао на бенефиције. Увек сам био у физичкој форми, али тражио сам инвалиднину. Знам да сам годинама уплаћивао здравствено, али осећао сам се лоше. Било је чудно. Осећао сам се непријатно. Зарађивао сам пристојну плату, а затим се ослањао на бенефиције, што није увек загарантовано јер морате доказати здравствено стање. Заиста је тешко – објашњава Фијано.
Џулијан је живео са братом, а промена дохотка значила је да ће се иселити. Услови њиховог приватног уговора о закупу значили су да није могао да користи неке од својих погодности за изнајмљивање, па је плаћање рачуна брзо постало проблем.
Срећом "Мекмилан центар" му се машао и њихов тим му је помогао да пронађе средства да прегура најтежа времена.
- Да није било Мекмилан центра, мислим да сада не бих био жив. Дошао сам у ситуацију да ми прети избацивање из стана. Ја сам поносан човек, узимање донације из добротворне организације није нешто што сам волео да радим, али то је било питање живота или смрт – рекао је он и додао:
- Да нисам платио кирију, изашао бих на улицу. Била је то збркана ситуација. Нико не би требало да буде на улици, али ако идете на хемотерапију и још увек морате да бринете о томе где ћете одсести те ноћи, све то може да изазове много стрепње, фрустрације и беса.
Џулијан је сада на новој врсти хемотерапије и добро се држи, не губи позитиван став, а преживео је далеко више од 12 месеци које су му лекари у почетној фази прогнозирали. Пре него што је пандемија започела, Џулијан је чак могао да налази хонорарне послове, међутим последњих месеци је морао да се чува.
- У овом тренутку повратак послу не делује могуће. Фокусиран сам на хемотерапију и чекам хоће ли бити неког побољшања. Финансијски сам солидно, али немам права да се жалим. Не могу довољно да се захвалим фондацији Мекмилан за оно што су учинили. Мислим да не бих прошао одређене фазе без њих – рекао је он.
