Рекорд из свемира и хорор из океана: Сателити снимили таласе који би могли прогутати бродове
Дуги таласи преносе енергију олује на велике удаљености, угрожавајући удаљене приобалне области.Истраживање има важну улогу у разумевању утицаја климатских промена на интензитет олуја и ризик за приобаља.
Током недавне олује Еди, сателити Европске свемирске агенције (ЕСА) регистровали су у океану таласе просечне висине близу 20 метара, што одговара висини Тријумфалне капије у Паризу. То су највећи таласи икада измерени из свемира.
Истраживачи су такође открили да океански таласи познати као "дуги таласи" функционишу као "гласници" олуја: чак и када олуја не досегне копно, њени таласи могу путовати хиљадама километара и пренети разорну енергију до удаљених обала.
Таласи настају дејством ветра и достижу свој максимум током олуја. Међутим, највећа опасност за приобалне зоне не долази нужно од самог лошег времена, већ од дугих таласа који преносе енергију далеко од места где је олуја настала, пише португалски "Sustentix".
У недавној студији, тим научника којим је руководио Фабрик Ардин из Лабораторије за физичку и свемирску океанографију у Француској, комбиновао је податке са новог француско-америчког сателита SWOT са записима пројекта CCI Сеа Стате, који прикупља мерења са више европских мисија од 1991. године.
Тим је анализирао податке које је SWOT прикупио 21. децембра 2024, у тренутку када је олуја Еди достигла врхунац - сматра се најинтензивнијом олујом последње деценије по просечној висини таласа. У том тренутку забележен је рекордни талас висине готово 20 метара усред океана.
Највећа количина енергије у краћим таласима
Резултати, објављени у часопису "Процеедингс оф the Натионал Academy оф Сциенцес" (ПНАС), представљају прва директна посматрања која потврђују нумеричке моделе таласа у екстремним условима. Ова мерења су показала да је енергија дужих таласа до сада била прецењена: у стварности, највећа количина енергије концентрисана је у краћим, доминантним таласима.
Према моделима, највећи таласи забележени у последњих 34 године појавили су се у јануару 2014, током олује Херакле, када су таласи високи 23 метра изазвали значајну штету од Марока до Ирске.
Истраживач Фабрик Ардин објашњава да је следећи корак да се утврди како климатске промене утичу на ове олује.
Климатске промене један од фактора
- Тестираћемо ту хипотезу помоћу модела. Сада можемо да пратимо интензитет олуја током времена. Климатске промене могу бити један од фактора, али не и једини. Услови на морском дну такође имају утицаја, а овако велике олује су ретке - дешавају се у просеку једном у 10 година - рекао је Ардин.
Подаци из програма Сентинел-6 Коперникус, који су такође коришћени у студији, од кључног су значаја не само за праћење пораста нивоа мора, већ и за прогнозу стања океана у готово реалном времену, кроз мерење значајне висине таласа и брзине ветра.
Захваљујући овим мерењима, научници се надају да ће боље разумети понашање олуја и побољшати заштиту приобалних заједница у условима променљиве климе.
