Римокатоличка црква на прагу промена: Ова два кандидата имају највеће шансе - ево на који начин се бира нови папа, у избору учествује и београдски надбискуп

Након смрти папе Фрање, отворило се питање ко ће бити следећи поглавар Римокатоличке цркве. Према информацијама које су сада доступне, фаворити су Италијан Пјетро Паролин и Луис Антонио Тагле са Филипина. Први пут ће у избору новог папе учествовати београдски надбискуп Ладислав Немет, а ту се истиче још једно интересантно име - Микола Бичок (44). Избор новог папе одредиће и у ком смеру ће се кретати Римокатоличка црква, односно да ли ће наставити са прогресом или ће се вратити у конзервативније оквире.

Папа Фрања преминуо је у понедељак у 89. години живота због компликација услед обостране упале плућа. Док верници широм света тугују, већ се размишља о томе ко ће да буде нови поглавар Римокатоличке цркве. Већ постоји одређени број кардинала који су кандидати за новог папу. 

Међу њима су:

• Пјетро Паролин (70), Италија,
• Петер Ердо (72), Мађарска,
• Матео Зупи (69), Италија,
• Луис Антонио Тагле (67), Филипини,
• Рејмонд Лео Берк (76), Америка.

Медији преносе да највеће шансе засад имају Паролин и Тагле.

Паролин и Тагле фаворити за новог папу

Тагле се генерално посматра као прогресивац, блиско повезан са девизом папе Фрање која је фокусирана на милосрђе и цркву која слуша народ. Отворен је за дијалог са другим верама и културама и тежи да се више фокусира на бригу него на ригидност.

Вероватно би наставио реформистички пут папе Фрање, промовишући инклузивност, посебно за маргинализоване.

Паролин је искусни дипломата, који се сматра једном од најутицајнијих личности у Ватикану. Пре него што је постао државни секретар, радио је на разним дипломатским функцијама, укључујући Венецуелу и УН. Познат је по свом прагматичном и дипломатском приступу црквеним пословима и глобалној политици.

Паролин се генерално посматра као умерени или центриста, али са конзервативним склоностима у поређењу са папом Фрањом. Он подржава неке од актуелних папиних реформи, али је опрезан у погледу померања граница предалеко, посебно по питањима као што су целибат, улоге жена или сексуалност.

Он би вероватно тежио институционалној стабилности, фокусирајући се на дипломатију, јединство цркве и опрезне реформе. Он би могао да успори прогрес који је иницирао папа Фрања.

Ко бира папу?

Следећег папу изабраће Колеџ кардинала, највиши званичници Католичке цркве које је именовао папа, а који ће се наредних недеља окупити у Риму ради конклаве, затвореног процеса избора поглавара. Београдски надбискуп Ладислав Немет такође ће учествовати у избору новог папе.

Постоји више од 220 кардинала из више од 70 земаља, али само око 120 су електори (они старији од 80 година су искључени). Две трећине кардинала електора изабрао је папа Фрања у протеклих 10 година и они углавном одражавају његову визију о инклузивнијој цркви, пише “Гардијан”.

Најстарији и најмлађи кардинал

Папа Фрања именовао је 21 новог кардинала, а међу њима су човек који ће постати најстарији кардинал - монсињор Анђело Аћерби (99), пензионисани дипломата Ватикана који је својевремено био талац левичарских герилаца у Колумбији шест недеља и најмлађи - бискуп Микола Бичок (44), поглавар Украјинске гркокатоличке цркве у Мелбурну.

Како пише “Гардијан”, Аћерби је једини међу новим кардиналима који има више од 80 година и самим тим нема право гласа у избору новог папе. Међутим, право гласа има Бичок, који је део "прогресивне групе" папе Фрање. Иако је на папиру и сам Бичок потенцијални нови папа, мало је вероватно да ће обезбедити довољан број гласова.

Именовање Миколе Бичока дало је Украјини њеног јединог кардинала и послало суптилну политичку поруку док се рат са Русијом наставља, наводи “Гардијан”, додајући да је украјински амбасадор у Ватикану Андриј Јураш поздравио овај потез, иако је папа Фрања изабрао поглавара Украјинске гркокатоличке цркве у Аустралији уместо човека из Кијева -Свјатослава Шевчука.

Ко је Микола Бичок?

Са само 44 године, бискуп Микола Бичок из Мелбурна, рођен у Украјини, успео се на једну од најмоћнијих позиција у Католичкој цркви, на којој ће имати утицај на избор следећег папе.

Бичок је Редемпторист и припада групи католичких свештеника и браће која живе у заједници како би проповедали јеванђеље, “посебно међу људима на маргини друштва и цркве”. Према сајту њиховог огранка за Океанију, Редемптористи су “дуго ангажовани на раду за правду и мир, избеглице и расељене особе, затворенике и сиромашне”.

Бичок је рођен 1980. у Тернопиљу, у западној Украјини. Проводио је време као министрант и учествовао у мисијама и повлачењима пре него што је 1997. ушао у манастир. Његово образовање укључује израду магистарског рада о раду са омладинским групама у гркокатоличким жупама у Украјини док је био на Редемптористичком семинару у Пољској. Такође је служио као мисионар у Сибиру, пре него што је постао бискуп у Аустралији 2020.

Његово именовање се сматра гестом подршке Украјини, иако је папа Фрања раније ове године говорио о "храбрости". Бичок је 2022. назвао председника Русије Владимира Путина “модерним Иродом”, тиме га изједначивши са краљем Јудеје који је, према Библији, покушао да пронађе и убије Исуса.

Украјинска католичка црква у Аустралији, Новом Зеланду и Океанији честитала је Бичоку и позвала следбенике да га се сећају у својим молитвама и да “моле Бога за снагу, мудрост и милост за његову континуирану службу Католичкој цркви”.

Амбасадор Јураш је рекао да је “невероватна вест” то да је “Украјина добила кардинала”.

Како се бира нови папа?

Сваки крштени мушкарац може да постане папа, иако се скоро увек бира један од актуелних кардинала. Кад се кардинали окупе у Риму, обично 15-20 дана након папине смрти, састаће се под осликаним сводом Сикстинске капеле како би започели процес иза затворених врата.

Кардинали полажу заклетву апсолутне тајности и немају дозвољен контакт са спољним светом током трајања изборног процеса. Телефони им се одузимају, а новине, телевизија, писма или поруке нису дозвољени. Капела се такође претражује због уређаја за прислушкивање, и пре и током конклаве.

Конклава започиње литургијом, након чега започињу излагања и гласање. Гласање се обавља сваког дана, ујутро и поподне, све док један кандидат не освоји двотрећинску већину. Уколико не дође до коначног резултата након 30 гласања, кандидат се бира простом већином. Најдужа конклава у новијој историји била је 1922, кад су кардинали пет дана бирали новог поглавара, напомиње “Гардијан”.

Док црни дим из димњака Сикстинске капеле говори да папа још није изабран, бели објављује свету да је Римокатоличка црква добила новог поглавара.

Успешног кандидата ће потом упитати да ли прихвата избор и – ако да – које ће име узети као папа. Кардинали се новом папи обавезују на послушност, док он одлази да обуче белу мантију, капу и црвене папуче. Три комплета одора различитих величина су унапред сашили кројачи из Ватикана.

Потом ће се верницима на балкону Базилике Светог петра објавити: “Annuntio вобис гаудиум магнум - Хабемус папам”, односно “Објављујем вам са великом радошћу - имамо папу”.

Србија Данас/Блиц