Rruska шпијунска мрежа разбијена у Риму: Агенти ухваћени у крађи тајни о оружју за Украјину, уследио жесток одговор Италије - дипломате хитно протеране

Италијаснки истражитељи разоткрили су руску шпијунску мрежу у Риму која је прикупљала обавештајне податке о западним системима противваздушне одбране испорученим Украјини. Власти су пратиле осумњиченог официра руске војне обавештајне службе ГРУ, који је наводно плаћао бившем италијанском обавештајцу за поверљива документа о системима попут Самп-Т и Michelangelo Доме. Италија је као одговор протерала двојицу руских војних аташеа, пише Kyiv Пост.

Руски шпијунски прстен у Риму

Италијанска полиција надзирала је осумњиченог официра руске Главне обавештајне управе (ГРУ) док је био у контакту са доушником. У средишту истраге био је руски држављанин Михаил Астаков, војни аташе у руској амбасади у Риму. Астаков се састајао са Гавином Пирасом (59), бившим припадником италијанске тајне службе, који је ове седмице ухапшен заједно са још једним бившим италијанским обавештајцем.

Према истрази, Пирас је унутар италијанске војске врбовао доушнике како би дошао до поверљивих информација које је Астаков тражио. Тренутно је под истрагом пет осумњичених доушника.

Судски документи откривају да је Астаков током тајних састанака Пирасу предавао спискове тражених информација. Заузврат, Пирас је прикупљене податке снимао на мицроСД картице и остављао их у зиду на договореној локацији, користећи методу "мртвог поштанског сандучета". За сваку испоруку података Астаков је плаћао 4.000 евра у готовини.

На мети подаци о оружју за Украјину

Шпијунски захтеви били су усмерени на европску помоћ Украјини у одбрани од ракетних напада и напада беспилотним летелицама. Осим за систем Самп-Т који је испоручен Кијеву, Астаков је тражио информације и о противваздушној ракети МБДА CAMM-ER, коју Украјина планира да склапа на својој територији, као и о систему Michelangelo Доме.

Реч је о противваздушном систему који развија италијанска компанија Леонардо, а чије је тестирање у Украјини заказано за новембар. Извршни директори Леонарда изјавили су да Michelangelo Доме има отворену архитектуру која партнерским земљама омогућава интеграцију постојећих система противваздушне одбране.

Један од захтева из септембра 2025. односио се на обавештајне податке о ефикасности напада на иранска нуклеарна постројења, причињеној штети и изгледима за наставак операција. Тражени су и италијански планови за набавку пројектила Сторм Shadow, планови поновног наоружавања Италије, ЕУ и НАТО-а, приоритети одбрамбене политике ЕУ, као и помоћ Украјини у развоју ракета дугог домета. Астаков се интересовао и за подводни дрон који Леонардо тестира у Ла Специји.

Према судским документима, Пирас је руског аташеа обавестио да британска, а не италијанска обавештајна служба помаже Украјини у извођењу напада дугог домета на руска нафтна постројења. Такође је пренео да италијански стручњаци анализирају конструкцију руског тенка Т-90, истичући да не разумеју принцип аутономног рада његове митраљеске станице. Пирас је навео да ће, уколико стручњаци успеју да дођу до тих информација, и он то сазнати.

Хапшења и протеривање руских дипломата

У априлу 2025. Астаков је затражио информације о италијанском произвођачу мотора Авио, месецима пре него што је компанија склопила партнерство са америчком војском за испоруку ракетних мотора на чврсто гориво.

Након Пирасовог хапшења у уторак, његов адвокат негирао је да је његов клијент Русији предао поверљиве информације. У четвртак је италијанска влада објавила да протерује двојицу војних аташеа из руске амбасаде, укључујући Астакова.

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани изјавио је да Москва наставља са хибридним ратовањем против Запада и Италије. Оценио је те поступке као мешање у италијанске институције и угрожавање националне безбедности.

Сајбер шпијунажа и праћење логистике

Хапшења због шпијунаже у Италији поклапају се са извештајима о руским сајбер операцијама усмереним на логистику западне војне помоћи. Руски хакери повезани са државом компромитовали су безбедносне камере повезане на интернет и кућне интерфоне широм држава чланица НАТО-а и Украјине како би пратили војни транспорт.

Холандска Општа обавештајна и безбедносна служба (АИВД) и Војна обавештајна и безбедносна служба (МИВД) саопштиле су да је сајбер операција циљала ИП камере постављене дуж утврђених логистичких рута којима се превози војна опрема за Кијев. Циљ је био прикупљање обавештајних података о врстама и количинама оружја које се испоручује украјинским снагама.

''Организације које имају ИП камере на тим рутама већ су упозорене како би могле да предузму мере'', саопштиле су холандске обавештајне службе.

У обавештајној процени наводи се да су хакери искористили рањивости у потрошачким и комерцијалним мрежама камера. Холандски извештај истиче да уређаји повезани на интернет, попут кућних интерфона, често немају одговарајуће безбедносне протоколе.

''Када се идентификује ИП камера, нападач може да покуша да јој приступи путем интернета. То је често релативно лако јер многе ИП камере повезане на интернет нису довољно заштићене'', наводи се у извештају.

Хакери су користили фабричке лозинке и застарели, неажурирани софтвер како би добили приступ системима. То је руским обавештајцима омогућило праћење кретања на терену без коришћења класичних дронова или сателитских снимака.

Недавне истраге показују да Русија развија способности за ометање западних логистичких и комуникационих мрежа. Заједнички извештај The Инсидера, Дер Спиегела и Ле Мондеа наводи да су Русија и Кина разговарале о плановима за ометање сателитског комуникационог система Старлинк, којим управљају Сједињене Америчке Државе.