Rruska špijunska mreža razbijena u Rimu: Agenti uhvaćeni u krađi tajni o oružju za Ukrajinu, usledio žestok odgovor Italije - diplomate hitno proterane
Italija je razotkrila rusku špijunsku mrežu koja je prikupljala poverljive podatke o zapadnom oružju za Ukrajinu i proterala dvojicu ruskih vojnih atašea.
Italijasnki istražitelji razotkrili su rusku špijunsku mrežu u Rimu koja je prikupljala obaveštajne podatke o zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane isporučenim Ukrajini. Vlasti su pratile osumnjičenog oficira ruske vojne obaveštajne službe GRU, koji je navodno plaćao bivšem italijanskom obaveštajcu za poverljiva dokumenta o sistemima poput Samp-T i Michelangelo Dome. Italija je kao odgovor proterala dvojicu ruskih vojnih atašea, piše Kyiv Post.
Ruski špijunski prsten u Rimu
Italijanska policija nadzirala je osumnjičenog oficira ruske Glavne obaveštajne uprave (GRU) dok je bio u kontaktu sa doušnikom. U središtu istrage bio je ruski državljanin Mihail Astakov, vojni ataše u ruskoj ambasadi u Rimu. Astakov se sastajao sa Gavinom Pirasom (59), bivšim pripadnikom italijanske tajne službe, koji je ove sedmice uhapšen zajedno sa još jednim bivšim italijanskim obaveštajcem.
Prema istrazi, Piras je unutar italijanske vojske vrbovao doušnike kako bi došao do poverljivih informacija koje je Astakov tražio. Trenutno je pod istragom pet osumnjičenih doušnika.
Sudski dokumenti otkrivaju da je Astakov tokom tajnih sastanaka Pirasu predavao spiskove traženih informacija. Zauzvrat, Piras je prikupljene podatke snimao na microSD kartice i ostavljao ih u zidu na dogovorenoj lokaciji, koristeći metodu "mrtvog poštanskog sandučeta". Za svaku isporuku podataka Astakov je plaćao 4.000 evra u gotovini.
Na meti podaci o oružju za Ukrajinu
Špijunski zahtevi bili su usmereni na evropsku pomoć Ukrajini u odbrani od raketnih napada i napada bespilotnim letelicama. Osim za sistem Samp-T koji je isporučen Kijevu, Astakov je tražio informacije i o protivvazdušnoj raketi MBDA CAMM-ER, koju Ukrajina planira da sklapa na svojoj teritoriji, kao i o sistemu Michelangelo Dome.
Reč je o protivvazdušnom sistemu koji razvija italijanska kompanija Leonardo, a čije je testiranje u Ukrajini zakazano za novembar. Izvršni direktori Leonarda izjavili su da Michelangelo Dome ima otvorenu arhitekturu koja partnerskim zemljama omogućava integraciju postojećih sistema protivvazdušne odbrane.
Jedan od zahteva iz septembra 2025. odnosio se na obaveštajne podatke o efikasnosti napada na iranska nuklearna postrojenja, pričinjenoj šteti i izgledima za nastavak operacija. Traženi su i italijanski planovi za nabavku projektila Storm Shadow, planovi ponovnog naoružavanja Italije, EU i NATO-a, prioriteti odbrambene politike EU, kao i pomoć Ukrajini u razvoju raketa dugog dometa. Astakov se interesovao i za podvodni dron koji Leonardo testira u La Speciji.
Prema sudskim dokumentima, Piras je ruskog atašea obavestio da britanska, a ne italijanska obaveštajna služba pomaže Ukrajini u izvođenju napada dugog dometa na ruska naftna postrojenja. Takođe je preneo da italijanski stručnjaci analiziraju konstrukciju ruskog tenka T-90, ističući da ne razumeju princip autonomnog rada njegove mitraljeske stanice. Piras je naveo da će, ukoliko stručnjaci uspeju da dođu do tih informacija, i on to saznati.
Hapšenja i proterivanje ruskih diplomata
U aprilu 2025. Astakov je zatražio informacije o italijanskom proizvođaču motora Avio, mesecima pre nego što je kompanija sklopila partnerstvo sa američkom vojskom za isporuku raketnih motora na čvrsto gorivo.
Nakon Pirasovog hapšenja u utorak, njegov advokat negirao je da je njegov klijent Rusiji predao poverljive informacije. U četvrtak je italijanska vlada objavila da proteruje dvojicu vojnih atašea iz ruske ambasade, uključujući Astakova.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da Moskva nastavlja sa hibridnim ratovanjem protiv Zapada i Italije. Ocenio je te postupke kao mešanje u italijanske institucije i ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Sajber špijunaža i praćenje logistike
Hapšenja zbog špijunaže u Italiji poklapaju se sa izveštajima o ruskim sajber operacijama usmerenim na logistiku zapadne vojne pomoći. Ruski hakeri povezani sa državom kompromitovali su bezbednosne kamere povezane na internet i kućne interfone širom država članica NATO-a i Ukrajine kako bi pratili vojni transport.
Holandska Opšta obaveštajna i bezbednosna služba (AIVD) i Vojna obaveštajna i bezbednosna služba (MIVD) saopštile su da je sajber operacija ciljala IP kamere postavljene duž utvrđenih logističkih ruta kojima se prevozi vojna oprema za Kijev. Cilj je bio prikupljanje obaveštajnih podataka o vrstama i količinama oružja koje se isporučuje ukrajinskim snagama.
''Organizacije koje imaju IP kamere na tim rutama već su upozorene kako bi mogle da preduzmu mere'', saopštile su holandske obaveštajne službe.
U obaveštajnoj proceni navodi se da su hakeri iskoristili ranjivosti u potrošačkim i komercijalnim mrežama kamera. Holandski izveštaj ističe da uređaji povezani na internet, poput kućnih interfona, često nemaju odgovarajuće bezbednosne protokole.
''Kada se identifikuje IP kamera, napadač može da pokuša da joj pristupi putem interneta. To je često relativno lako jer mnoge IP kamere povezane na internet nisu dovoljno zaštićene'', navodi se u izveštaju.
Hakeri su koristili fabričke lozinke i zastareli, neažurirani softver kako bi dobili pristup sistemima. To je ruskim obaveštajcima omogućilo praćenje kretanja na terenu bez korišćenja klasičnih dronova ili satelitskih snimaka.
Nedavne istrage pokazuju da Rusija razvija sposobnosti za ometanje zapadnih logističkih i komunikacionih mreža. Zajednički izveštaj The Insidera, Der Spiegela i Le Mondea navodi da su Rusija i Kina razgovarale o planovima za ometanje satelitskog komunikacionog sistema Starlink, kojim upravljaju Sjedinjene Američke Države.
