"ПЕГАЗ" РУСИМА НИЈЕ МОГАО НИШТА: Како је Кремљ разоткрио шпијунски софтвер који је направио хаос у свету?
Истрага о Пегазу покренута је када је процурио списак преко 50.000 бројева телефона особа
Када је група међународних новинара и истраживача објавила вест да је шпијуски софтвер Пегаз, који је произвела израелска НСО група, помогао репресивним владама широм света да шпијунирају новинаре, активисте и адвокате, поставило се питање: Где је ту Русија?
Овог лета одмор у Грчкој се ипак исплати: Ултра All инцлусиве за хотел 5* = 7 ноћи од 1099€ по соби
ПРИНЦ ХАРИ СПРЕМАН ДА БАЦИ ЈОШ ЈЕДНУ "БОМБУ" У својим мемоарима ће разоткрити великог расисту у породици
ВЕЛИКИ ЗАОКРЕТ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ: Одлазећа немачка канцеларка потпуно променила став о мигрантима
Познато је да руски владини органи – тајне службе – активно шпијунирају новинаре, активисте и адвокате, преноси Москов тајмс (МТ).
НСО група је саоптила да је шпијунски софтвер продавала само провереним владиним телима, а не приватним лицима. А однос Израела и Русије био је довољно близак годинама. Па онда зашто ФСБ или било која друга руска агенција није на листи НСО клијената?
У октобру 2012. године, британска невладина организација Прајваси Интернатионал, канадски Ситизан Лаб и веб сајт Агентура.Ру, покренули су заједнички пројекат под називом "Руска држава надзора", који се бавио праксама шпијунирања и надзора у Русији, укључујући трговину надзорном технологијом. Један од циљева пројекта био је да се открије какав се страни хардвер и софтвер за надзор увози у Русију.
Прајваси Интернатионал имао је најбоље људе да пронађу уговоре и споразуме између светских произвођача опреме за надзор и репресивних влада, док је Ситизен Лаб лидер у откривању злонамерног кода уграђеног у уређаје активиста. Оно што смо открили није било оно шта смо очекивали, пише руски новинар Андреј Солдатов за МТ.
Русија јесте учествовала у трговини светским шпијунским техлоногијама. Руска техологија била је извезена режимима у Јужној Америци и на Блиском Истоку и централној Азији.
У многим постсовјетским републикама, руске црне кутије СОРМ пресрећу комуникације, док се у Мексику технологија препознавања гласа руске производње користи на националном нивоу за идентификацију људи на основу пресретнутних телефонских позива од 2008. године.
Израел и Русија такође имају историју техничке сарадње. STT група, највећи руски програмер "инжењерских извиђачких решења", продаје своју опрему Израелу. Инжењери га користе за олакшавање кретања војних трупа провером минских поља, мостова и уклањањем препрека.
Међутим, испоставило се да руске владине агенције не купују шпијунске софтвере стране производње. На светском тржишту технологије везане за шпијунажу Русија је продавац, а не купац, пише опозициони МТ.
Руски мајстори шпијунаже поносни су наследници дуге традиције обавештајне технологије која је први пут развијена под Стаљином. Један од њихових производа је и бубица Великог печата, уређај за прислушкивање који је био скривен у поклону који је СССР поклонио америчком амбасадору и који је седам година шпијунирао америчке амбасадоре у Москви.
Технологију која се данас користи за идентификацију мексикчких корисника телефона развила је компанија која је директни наследник "шарашке", истраживачког института КГБ-а и строго поверљиве војне лабораторије за истраживање и развој са седиштем у гулазима, где су притварани академици и научници - попут Александра Солжењицина, који су тамо били принуђени да раде.
Али то што је руска технологија генерално врло добра, само је део разлога зашто руски шпијуни нису купци на глобалном тржишту.
ФСБ је такође изузетно параноичан у вези са страним шпијунским софтвером. ФСБ сумња – са добрим разлогом – да страни програмери сарађују са обавештајним агенцијама својим матичних земаља и да би, када се било која опрема набави преко њих, могли да пруже тим страним обавештајним службама пристојне шансе да продру и угрозе руске операције, пише МТ.
Ако се погледа начин на који Пегаз делује, чини се да је ова забринутост оправдана. НСО група продаје шпијунски софтвер за мобилне телефоне Пегаз владиним агенцијама као производ, али када се стави у употребу, ствари постају незгодне.
Да би надгледала мету, владина агенција мора да убеди ту исту мету да кликне на специјални линк који, када се отвори, инсталира Пегаз без знања корисника. Када се Пегаз активира, он контактира такозване командне и контролне сервере које не одржавају шпијунске агенције већ су део Пегазовог екосистема.
То значи да су творци Пегаза, НСО група у идеалном положају да такође прикупљају податке о метама које шпијунирају њихови клијенти, агенције тајних служби широм света. Ове информације су обавештајни рудник злата, а руске тајне службе никада нису желеле да деле ову врсту података са странцима.
Истрага о Пегазу покренута је када је процурио списак преко 50.000 бројева телефона особа које су идентификоване као интересантне клијентима НСО. То указује да су мете надзора у више земаља састављене на један списак, а тај списак нису одржавале шпијунске агенције, већ сам НСО, преноси Москов тајмс и додаје: После свега, ко би могао да криви ФСБ за параноју након цурења оваквих информација?