Русији прети катастрофа: Велика нафтна мрља се шири Црним морем! Распала се два танкера, последицу по околину су језиве

Најтеже је погођено подручје око Анапе: ређају се отказивања резервација у тамошњим болницама и дечјим одмаралиштима. И то не само за ову зиму, него људи не верују да ће се загађење решити ни до идућег лета.

"Родитељи не желе да шаљу своју децу на опасну обалу", пише и на каналу друштвене мреже Телеграм Куб Маш, а и компаније које су уплатиле одмор за своје запослене сад траже повраћај новца.

Код Црног мора и канала Керч код Крима прво се може помислити на ратни сукоб с Украјином, али разлог удеса два руска танкера, Волгонефт 212 и Волгонефт 239, је много баналнији. Оба дотрајала брода су испловила усред децембра кад је било очито да се спрема хаос, а таласи од два до три метра су били довољни за ове олупине: 15. децембра је један брод пукао на два дела и касније потонуо, а други се насукао на обалу. Посада је спасена, али један је преминуо од хипотермије.

Оба танкера су била натоварена мазутом који истиче у море: из потонулог танкера који је превозио 9.200 тона мазута је исцурило већ око 5.000 тона, али како је реч о мазуту типа М100, оно ће потонути на дно - кад је хладно. Али мрља уља непрестано излази на површину, а већ сад се простире преко 50 километара. Кад буде топлије, тога ће бити још и више.

Еколошка катастрофа

Русија и иначе није позната по претераној помоћи за своју околину, а недалеко ратиште не чини ствар бољом. Но фасцинантно је објашњење руског Министарства за заштиту у случајевима катастрофе да се та тешка нафта не може извадити из страдалих бродова. То једноставно није истина: 2002. је страдао танкер Престиге са сличним теретом пред обалом Шпаније и његов терет је успешно извучен. Но ту су можда потребни технологија и помоћ Запада коју ова Русија не жели да тражи.

Макар ти танкери нису страдали у ратном сукобу, последицом се бави и група Украине War Енвиронментал Consequences Work Гроуп (UWEC). Еутен Симнонов из UWEC-a проценује да ће бити потребно барем десет година док се природа не опорави од овог загађења.

"Али за неке облике живота ова нафтна катастрофа могла би имати поразне последице", мисли овај стручњак за околину.

Организација Греенпеаце наводи како је само до почетка јануара због мазута из тих руских танкера угинуло 32 делфина, а јављено је да је и угинуло 1.355 птица. Ана Јерзак која се бави околином средње и источне Европе је сигурна да ће то угрозити и тамошњу рибљу популацију, али не само њу: "Дугорочно такве нафтне мрље трују морску траву што уништава животне услове многих организама."

Добровољци су се сами организовали

И за људе ће бити још опасније како време постаје топлије: "Најприје ће се осетити смрад, то ће узроковати и потешкоће дисајног система, а све то може узроковати и карцином", сматра Симонов. Ана Јерзак додаје и опасност од отровног испаравања, алергијских реакција и упале коже.

Успркос опасностима, спонтано се окупило готово десетак хиљада добровољаца који су дошли на обалу како би спасили што се спасити може. Углавном имају заштитну одећу, а еколог Јевгениј Витишко тврди како је спасено око 2.500 птица.

"То је негде половина птица које су доспјеле у мазут, али спашено је и више него што је уобичајено. Обично се спаси 10 до 12 одсто птица."

Добровољци кажу да је и њихова организација настала захваљујући новчаним донацијама: од тог новца је набављена заштитна опрема, а смештај и помоћ помагачима нуде тамошњи хотели којима је то ионако од животне важности. Помоћ су им обећале и државне институције, али с тим се отеже и добровољци су уверени како управо они чине највећи део посла. С друге стране, државне службе упорно желе да се мешају у њихов посао јер је и сам Путин наложио "представницима власти" да активније учествују у чишћењу, пише Deutsche Welle.

Представа Министарства "за камере"

Али то учествоване се најчешће претвара у представу: тако су представници руског Министарства за заштиту околине почетком јануара и без икаквог питања узели око 160 очишћених и спасених птица да би их пред камерама пустили на слободу. Помагачи су полудели од беса јер те птице су тиме враћене на загађену обалу - да би тамо онда угинуле.

Из Министарства тврде како су их на то натерали њихови "стручњаци" за односе с јавношћу. Након тога су у централи помагача задужили једну особу која треба да се бави државним службама и њиховим политичким амбицијама. Уопште, међу помагачима влада уверење како држава ту више одмаже него помаже: "Кад се догодила катастрофа био сам запањен како су помагачи међусобно пријатељски настројени", сведочи један од њих.

"Једни су доносили птице, други су их прали, трећи су организовали заштитну опрему. Било је супер бити део тога."

Али кад су у посао почеле да се мешају државне институције, ту се поставило питање и о статистикама и о начину рада, а помагачи претпостављају како је службама важније да некако затаје праве размере ове катастрофе него да учине нешто за спас околине. А управо то је најважније помагачима.

"Јесте да имамо бесплатни смештај и оброке, али од моје уштеђевине није много остало", каже један од њих. Упркос томе, остаје да спасава околину јер има осећај да тако чини нешто заиста важно.

Србија Данас/Deutche Welle