БАЈДЕН ДОНЕО ОДЛУКУ КОЈА ОЗНАЧАВА КАПИТУЛАЦИЈУ: Медији "разапели" председника, Америка признала пораз
Најновија одлука Вашингтона подигла пуно прашине
Одлука председника Америке да одустане од санкција против "Норд Стрим АГ", оператора гасовода "Северни ток 2", политички је пораз Вашингтона, оцењује новинар "Зидојче цајтунга" Хуберт Вецел.
ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА: Немачки политичар изнео страшно упозорење, зна се и ко ће бити најјачи
БАЈДЕН СЕ ЧУО СА МОЋНИМ АРАПСКИМ ЛИДЕРОМ: Споменута Газа, а онда је пао и договор!
Он је уверен да је шеф Беле куће одлучио да се преда како би ставио тачку на спор око руско-немачког гасовода.
- Да ли је Бајден могао да поступи другачије? Да, али би то скупо платио - написао је Вецел.
У случају нових ограничења Вашингтон би продубио конфликт с Берлином, једним од најближих савезника, а санкције не би нанеле штету само Москви, наводи он.
У Америци спољна политика потпада под компетенцију председника и сада је јасно какви су Бајденови приоритети, истиче новинар.
- Он (Бајден) не жели да подвргне немачко-америчке односе, који су већ претрпели озбиљну штету за време Трампа, том стрес-тесту. То је главни интерес националне безбедности - објашњава Вецел.
Новинар наводи да ће реализација пројекта довести до раста утицаја Русије у Европи и потискивања Пољске и Украјине.
Остављајући "Норд стрим" на миру, Вашингтон и даље наставља да прети санкцијама учесницима пројекта и није променио однос према гасоводу "Северни ток 2".
Амерички државни секретар Ентони Блинкен је раније рекао да је у интересу САД да се обуставе санкције против компаније која реализује пројекат, њеног директора и сарадника.
Из копије извештаја Стејт департмента Конгресу у који су имали увид амерички медији, може се видети да санкције прете, између осталог, компанијама "Коксохимтранс" и "Mortransservis" и бродовима: "Јуриј Топчев", "Владислав Стрижов", "Балтички истражитељ" и "Академик Черски".
Изградња гасовода
Пројекат "Северни ток 2" подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода "Северни ток 2" активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
САД су у децембру 2019. године увеле гасоводу санкције, због чега је швајцарски "Олсиз" био принуђен да заустави радове на полагању цеви.
Радови су настављени и годину дана касније – у децембру 2020. брод за полагање цеви "Фортуна" положио је 2,6 километара цеви у немачким водама.