BAJDEN DONEO ODLUKU KOJA OZNAČAVA KAPITULACIJU: Mediji "razapeli" predsednika, Amerika priznala poraz
Najnovija odluka Vašingtona podigla puno prašine
Odluka predsednika Amerike da odustane od sankcija protiv "Nord Strim AG", operatora gasovoda "Severni tok 2", politički je poraz Vašingtona, ocenjuje novinar "Zidojče cajtunga" Hubert Vecel.
TREĆI SVETSKI RAT JE PRED VRATIMA: Nemački političar izneo strašno upozorenje, zna se i ko će biti najjači
BAJDEN SE ČUO SA MOĆNIM ARAPSKIM LIDEROM: Spomenuta Gaza, a onda je pao i dogovor!
On je uveren da je šef Bele kuće odlučio da se preda kako bi stavio tačku na spor oko rusko-nemačkog gasovoda.
- Da li je Bajden mogao da postupi drugačije? Da, ali bi to skupo platio - napisao je Vecel.
U slučaju novih ograničenja Vašington bi produbio konflikt s Berlinom, jednim od najbližih saveznika, a sankcije ne bi nanele štetu samo Moskvi, navodi on.
U Americi spoljna politika potpada pod kompetenciju predsednika i sada je jasno kakvi su Bajdenovi prioriteti, ističe novinar.
- On (Bajden) ne želi da podvrgne nemačko-američke odnose, koji su već pretrpeli ozbiljnu štetu za vreme Trampa, tom stres-testu. To je glavni interes nacionalne bezbednosti - objašnjava Vecel.
Novinar navodi da će realizacija projekta dovesti do rasta uticaja Rusije u Evropi i potiskivanja Poljske i Ukrajine.
Ostavljajući "Nord strim" na miru, Vašington i dalje nastavlja da preti sankcijama učesnicima projekta i nije promenio odnos prema gasovodu "Severni tok 2".
Američki državni sekretar Entoni Blinken je ranije rekao da je u interesu SAD da se obustave sankcije protiv kompanije koja realizuje projekat, njenog direktora i saradnika.
Iz kopije izveštaja Stejt departmenta Kongresu u koji su imali uvid američki mediji, može se videti da sankcije prete, između ostalog, kompanijama "Koksohimtrans" i "Mortransservis" i brodovima: "Jurij Topčev", "Vladislav Strižov", "Baltički istražitelj" i "Akademik Čerski".
Izgradnja gasovoda
Projekat "Severni tok 2" podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda "Severni tok 2" aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski "Olsiz" bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.
Radovi su nastavljeni i godinu dana kasnije – u decembru 2020. brod za polaganje cevi "Fortuna" položio je 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama.