Самоповређивао се, цртао лобање и правио одстрел листу: Рекао је да ће напасти школу, мислили су да се шали - Исповест ученице о масовном убици из Турске

Ученица која је четири године похађала исти разред као Иса Арас Мерсинли, изнела је потресно сведочење о његовом понашању пре трагичног догађаја у средњој школи Ајсер Чалик у Кахраманмарашу, где је убијено осам ученика и један наставник.

Према речима Г. И., Мерсинли је био повучен, без блиских пријатеља, и често је испољавао необично и забрињавајуће понашање.

Када би се узнемирио током часа, знао је да се самоповређује — гребао би и секао руке оловком, остављајући крваве трагове по клупи, торби и својим стварима.

Знаци узнемирености и изолације

Г. И. наводи да је често био исцрпљен јер је ноћи проводио на интернету, па би спавао током наставе.

Иако је показивао изузетно знање енглеског језика, чак боље него матерњегм његово емоционално стање било је нестабилно.

- У тренуцима тишине знао је да заплаче пред свима. Тада би школски саветник долазио и одводи га на разговор - рекла је она.

Додаје и да је у више наврата показивао знакове озбиљних психичких потешкоћа: Губио би свест, гушио се, па чак и покушавао да се повреди користећи сопствене ствари.

Упозорења која нису схваћена озбиљно и чудни обрасци понашања

Према њеним речима, Мерсинли је отворено говорио о могућем нападу.

Неколицини ученика из разреда рекао је да планира да "нападне учионицу или школу пиштољем". Међутим, његови вршњаци су то схватили као шалу и нису реаговали.

- Рекао је то неколико дана пре напада, али нико није веровао да је озбиљан - истакла је Г. И.

Ученица је описала и његове необичне навике. Након буђења на часу, често би цртао симболе и правио распореде седења. У тим белешкама додељивао је бројеве ученицима, уз поједине додавао узвичнике, а понекад би цртао и узнемирујуће симболе попут лобања.

- Мени је, на пример, доделио број 5. На једном месту нацртао је лобању уз број 20. Деловало је као да нешто планира - рекла је.

Г. И. је изјавила да је Мерсинли планирао да нападне само једну особу, а да она зна ко је та особа.

- Био је нешто попут шизофреничара, измишљао је ствари у глави. Био је кукавица. Деца са таквим проблемима обично нападају оне које виде као инфериорне од себе - закључила је Г. И.

Према њеним речима, Мерсинли је ретко комуницирао са другима. Имао је ограничен контакт чак и са разредом, а једина особа са којом је редовно разговарао била је једна наставница.

Такође је поменуто да је школска управа повремено проверавала његове ствари, што је изазивало незадовољство његовог оца, који је полицајац.

- Није имао круг пријатеља. Познавала сам само двоје ученика са којима је разговарао - рекла је.

Туга након трагедије

Иако су знакови били присутни, Г. И. каже да није очекивала овакав исход. Описала га је као особу која је деловала изгубљено у сопственим мислима и често показивала нестабилно понашање.

Након трагедије, школа је постала место окупљања ученика, родитеља и грађана који одају почаст жртвама. Доносе цвеће и остављају поруке туге и осуде насиља.

Извор: Србија Danas/Hurriyet