Сат откуцава: Зашто ће преговори око Брегзита ПОСТАТИ ТЕЖИ?
Британија ће морати да одлучи какву везу жели са ЕУ – да ли као Норвежани или као Канађани
Тереза Меј је пошла на самит лидера држава чланица ЕУ надајући се да ће остали лидери одобрити предлог договора око Брегзита који је недавно постигнут у Бриселу. Овај предлог премијерке садржи три проблема у првој фази преговора под чланом 50 који управља Брегзитом: одређивање права грађана Европске уније у Великој Британији; одређивање рачуна за излазак из ЕУ и избегавање "тврде" границе између Северне Ирске и Ирске. Уколико се присутни на самиту сложе, преговори ће прећи у другу фазу, прелазак и будуће договоре о трговини. Ипак, друга фаза може бити тежа од прве и биће спроведена великим делом под условима Европске уније.
Прочитајте и:
Преговори су почели када је Мејева покренула члан 50, 29. марта. Брегзитовци су инсистирали на неколико црвених линија, укључујући преузимање контроле над законом, новцем и границама и напуштање јединственог тржишта и царинске уније ЕУ. Након подужег летњег ценкања, влада је ублажила многе од ових понуда.
На пример, Европски суд правде ће држати своју реч у правима грађана ЕУ најмање осам година након Брегзита. Британија ће платити рачун око 35-39 милијарди фунти (47-52 милијарде долара), а договор око ирске границе обавезује владу, чак и у ситуацији да се не постигне договор око трговине, да задржи потпуну усклађеност са свим првилима јединственог тржишта и царинске уније који су важни за Споразум на Велики петак (договор постигнут 1998. којим су окончане три деценије нереда у Северној Ирској) и економију целог острва.
Образац уступљене земље ће се одржати и у другој фази. Кабинет Терезе Меј је толико подељен по питању Брегзита да мора још да се договара какав трговински споразум жели да постигне. Супротно, Европска унија припрема два комплета смерница за преговоре.
Први каже да, у временско ограниченом периоду транзиције од две године који је Меј тражила, Британија мора да поштује сва правила ЕУ, укључујући прихватање нових закона и надлежност Европског суда правде. Други каже да Британија има два избора за будући трговински споразум.
Знамо ШТА РАДИТЕ: Москва препоручила Терези Меј да проба КРИМСКО ВИНО
Један је норвешки, који има повластице пуног чланства у јединственим тржишту, али мора да поштује сва правила тржишта, укључујући слободно кретање радне снаге, иако то није наглашено. Други избор је канадски, који представља свеобухватан споразум слободне трговине са ЕУ који покрива робу, али скоро да не покрива услуге, иако услуге чине 70 одсто британске економије и 40 одсто извоза.
Овај избор ће тестирати јединство владе Терезе Меј. Меки Брегзитовци, као што је британски министар финансија Филип Хамонд, желе да буду присни са правилима ЕУ како би се побољшала трговинска размена, посебно што се тиче услуга.
Тврди Брегзитовци, као што је министар спољних послова Борис Џонсон, желе да имају мање посла са овим правилима и, уместо тога, траже бољу трговинску размену са земљама ван Европске уније.
Трамп неће са Терезом Меј: Прозвао је на Твитеру, па отказао посету Британији (ФОТО)
Према правилима прве фазе, избегавање ирске границе, пре ће меки Брегзитовци успети да победе својим аргументима, чувајући размену са ЕУ, али ће им бити отежано склапање договора око слободне трговине са остатком света. Мејевој ће бити тешко да помири ове две стране и, због тога, да преговара у другој фази. Сат откуцава: под чланом 50, Брегзит ће се остварити 29. марта 2019. Следећа година ће бити тешка за премијерку.