Савезници окрећу леђа? Ни Кина ни Русија неће ''прекинути везе са оном другом због Ирана'': У случају напада Вашингтона на Техеран, могло би бити учињено само ОВО

Иран је важан савезник две нуклеарне силе – Русије и Кине – снабдевајући Москву дроновима, а Пекинг нафтом. Ипак, аналитичари су за АФП оценили да би се подршка Техерану у случају ескалације сукоба са Сједињеним Државама задржала на дипломатском и економском нивоу, како би се избегла директна конфронтација са Вашингтоном.

- Кина и Русија не желе да иду директно у сукоб са САД због Ирана - изјавила је Ели Геранмајех, виша аналитичарка Европског савета за спољне односе. Како је навела, Техеран, упркос деценијским напорима, није успео да успостави формални савез са Москвом и Пекингом.

У случају америчких удара на Иран, ''и Кина и Русија ће дати предност својим билатералним односима са Вашингтоном'', оценила је Геранмајех. Кина, према њеним речима, настоји да одржи ''деликатно'' приближавање администрацији Доналда Трампа, док Русија жели да САД остану укључене у преговоре о окончању рата у Украјини. - Обе земље имају много важније приоритете од Ирана - додала је она.

И поред блиских односа, ''руско-ирански споразуми не подразумевају војну помоћ'', већ само политичку, дипломатску и економску подршку, рекао је руски аналитичар Сергеј Марков за АФП. Директор Центра Карнеги Русија–Евроазија Александар Габујев оценио је да би Москва учинила све што може „да одржи режим“, али да су њене могућности веома ограничене.

Суочена са сопственом економском кризом, Русија ''не може да постане велико тржиште за иранске производе'', нити да понуди ''издашне кредите'', навео је Габујев. Стручњак за руско-иранске односе Никита Смагин рекао је да би Москва у случају америчких напада могла да учини ''готово ништа''. 

- Не желе да ризикују војни сукоб са великим силама попут САД, али су истовремено спремни да Ирану испоручују оружје - рекао је Смагин, додајући да Русија дугорочно користи Иран као средство за преговарање, док истовремено разговара са Вашингтоном о Украјини.

Марков се сложио са тим ставом, нагласивши да је ''украјинска криза много важнија за Русију од иранске''.

Кина је, према речима независног политичког аналитичара из Пекинга Хуа Поа, спремна да помогне Техерану ''економски, технолошки, војно и политички'' у суочавању са невојним притисцима САД, попут трговинских мера и сајбер-напада. Ако би САД покренуле војне ударе, Кина би, како је навео, могла да ојача економске везе са Ираном и помогне његову милитаризацију како би се САД увукле у дуготрајан сукоб на Блиском истоку.

Ипак, Кина је до сада наступала опрезно и ''уздржано'', вагајући интересе везане за нафту и регионалну стабилност, рекао је истраживач односа Ирана и Кине Тео Ненћини са Института Сциенцес По у Греноблу. - Кина има користи од ослабљеног Ирана, јер тако обезбеђује јефтину нафту и добија значајног геополитичког партнера - рекао је он, али је додао да му је ''teško да замисли директно супротстављање Кине Американцима због Ирана''.

Према његовим речима, Пекинг би вероватно осудио америчке потезе, али без конкретних противмера. Хуа По је оценио да је мало вероватно да би иранска криза имала већи утицај на укупне односе Кине и САД. - Иранско питање није у средишту односа две земље - рекао је он, закључивши да ''ниједна страна неће прекинути везе са оном другом због Ирана''.