Saveznici okreću leđa? Ni Kina ni Rusija neće ''prekinuti veze sa onom drugom zbog Irana'': U slučaju napada Vašingtona na Teheran, moglo bi biti učinjeno samo OVO
Rusija i Kina bi u slučaju napada SAD na Iran pružile samo ograničenu, diplomatsku podršku, izbegavajući direktan sukob sa Vašingtonom.
Iran je važan saveznik dve nuklearne sile – Rusije i Kine – snabdevajući Moskvu dronovima, a Peking naftom. Ipak, analitičari su za AFP ocenili da bi se podrška Teheranu u slučaju eskalacije sukoba sa Sjedinjenim Državama zadržala na diplomatskom i ekonomskom nivou, kako bi se izbegla direktna konfrontacija sa Vašingtonom.
- Kina i Rusija ne žele da idu direktno u sukob sa SAD zbog Irana - izjavila je Eli Geranmajeh, viša analitičarka Evropskog saveta za spoljne odnose. Kako je navela, Teheran, uprkos decenijskim naporima, nije uspeo da uspostavi formalni savez sa Moskvom i Pekingom.
U slučaju američkih udara na Iran, ''i Kina i Rusija će dati prednost svojim bilateralnim odnosima sa Vašingtonom'', ocenila je Geranmajeh. Kina, prema njenim rečima, nastoji da održi ''delikatno'' približavanje administraciji Donalda Trampa, dok Rusija želi da SAD ostanu uključene u pregovore o okončanju rata u Ukrajini. - Obe zemlje imaju mnogo važnije prioritete od Irana - dodala je ona.
I pored bliskih odnosa, ''rusko-iranski sporazumi ne podrazumevaju vojnu pomoć'', već samo političku, diplomatsku i ekonomsku podršku, rekao je ruski analitičar Sergej Markov za AFP. Direktor Centra Karnegi Rusija–Evroazija Aleksandar Gabujev ocenio je da bi Moskva učinila sve što može „da održi režim“, ali da su njene mogućnosti veoma ograničene.
Suočena sa sopstvenom ekonomskom krizom, Rusija ''ne može da postane veliko tržište za iranske proizvode'', niti da ponudi ''izdašne kredite'', naveo je Gabujev. Stručnjak za rusko-iranske odnose Nikita Smagin rekao je da bi Moskva u slučaju američkih napada mogla da učini ''gotovo ništa''.
- Ne žele da rizikuju vojni sukob sa velikim silama poput SAD, ali su istovremeno spremni da Iranu isporučuju oružje - rekao je Smagin, dodajući da Rusija dugoročno koristi Iran kao sredstvo za pregovaranje, dok istovremeno razgovara sa Vašingtonom o Ukrajini.
Markov se složio sa tim stavom, naglasivši da je ''ukrajinska kriza mnogo važnija za Rusiju od iranske''.
Kina je, prema rečima nezavisnog političkog analitičara iz Pekinga Hua Poa, spremna da pomogne Teheranu ''ekonomski, tehnološki, vojno i politički'' u suočavanju sa nevojnim pritiscima SAD, poput trgovinskih mera i sajber-napada. Ako bi SAD pokrenule vojne udare, Kina bi, kako je naveo, mogla da ojača ekonomske veze sa Iranom i pomogne njegovu militarizaciju kako bi se SAD uvukle u dugotrajan sukob na Bliskom istoku.
Ipak, Kina je do sada nastupala oprezno i ''uzdržano'', vagajući interese vezane za naftu i regionalnu stabilnost, rekao je istraživač odnosa Irana i Kine Teo Nenćini sa Instituta Sciences Po u Grenoblu. - Kina ima koristi od oslabljenog Irana, jer tako obezbeđuje jeftinu naftu i dobija značajnog geopolitičkog partnera - rekao je on, ali je dodao da mu je ''teško da zamisli direktno suprotstavljanje Kine Amerikancima zbog Irana''.
Prema njegovim rečima, Peking bi verovatno osudio američke poteze, ali bez konkretnih protivmera. Hua Po je ocenio da je malo verovatno da bi iranska kriza imala veći uticaj na ukupne odnose Kine i SAD. - Iransko pitanje nije u središtu odnosa dve zemlje - rekao je on, zaključivši da ''nijedna strana neće prekinuti veze sa onom drugom zbog Irana''.
