Ситуација измиче контроли: Мутација хантавируса изазваће светски колапс, лекари у Србији под великим притиском

Након што су забележени смртни исходи међу троје путника и пријављено ширење случајева андског хантавируса код евакуисаних са Тенерифа, Светска здравствена организација упозорава да епидемиолошка ситуација још увек није стављена под контролу. Истовремено, више европских држава увело је мере карантина и појачан надзор контаката.

У јавности се отвара питање да ли је реч о локализованом инциденту или о сигналу колико брзо поједина инфекција може да прерасте у ширу међународну кризу. О овој теми говорили су др Саша Милићевић, алерголог, новинарка из Црне Горе Марина Поповић и Тања Марковић.

Др Саша Милићевић у уводу је истакао шири контекст болести и њену познату природу:

"Хантавируси представљају групу вируса од којих чак око 5.000 може изазвати болести код људи. Овај вирус постоји већ дуже време и раније је био познат као "мишја грозница". У неким случајевима може изазвати хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом, док постоје и други клинички облици болести", почео је Милићевић.

Говорећи о самој појави и путевима ширења, он је нагласио да се инфекција и даље региструје у различитим деловима света:

"То је болест која и данас постоји. Рецимо у Аргентини се и даље бележе случајеви. Глодари су присутни свуда, па се људи често заразе приликом чишћења простора попут кућа или подрума, а да тога нису ни свесни. У актуелном случају је проблем то што су се заражене особе нашле у затвореном простору, на крузеру", додао је доктор. 

"Остаје отворено питање да ли су се заразили пре доласка на брод или тамо. Постоји могућност да су изложени вирусу преко загађених површина или излучевина глодара, које се могу пренети и кроз вентилационе системе. Иако се вирус ретко преноси са човека на човека, у овом случају се говори о соју који то може омогућити. Ако вирус мутира и постане ефикаснији у избегавању имуног одговора, то би могло бити опасно. Генерално, преноси се тешко, али блиски контакти у породици могу повећати ризик преноса", закључио је доктор. 

Марина Поповић је изнела информације о конкретном случају држављанке Црне Горе која је стављена под надзор:

"Према најновијим информацијама које су стигле из Института за јавно здравље Црне Горе и Министарства спољних послова, држављанка Црне Горе смештена је у Ајндховену, у хотел који се користи као карантински простор. Она се тренутно налази под мерама надзора, а како се наводи, изолација је спроведена у складу са проценом епидемиолошког ризика, како би се спречило евентуално ширење инфекције", каже Поповић.

Из Министарства спољних послова истичу да је поменута особа у сталној комуникацији са надлежним институцијама и Амбасадом Црне Горе, те да јој је у сваком тренутку обезбеђена конзуларна и друга потребна помоћ. Институт за јавно здравље није објавио да ли је реч о чланици посаде или путници, позивајући се на заштиту приватности. Међутим, поједини медији наводе да је у питању чланица посаде. За сада није познато да ли ће се она вратити на крузер или бити упућена у матичну земљу, као ни какав ће бити даљи протокол њеног збрињавања.

Тања Марковић је изнела детаље о реакцији здравственог система у Холандији и мерама опреза које су предузете:

"У Холандији ус предузете посебне мере, али је из болнице саопштено да током поступања са узорцима није у потпуности испоштована строга процедура контроле инфекције, посебно приликом одлагања урина пацијента, због чега су у карантин стављени лекари, медицинске сестре и стажисти. Запослени ће, према наводима, остати у кућној изолацији око шест недеља. Холандски званичници наводе да нема разлога за панику и да се не ради о ситуацији сличној ковиду, истичући да је ризик од ширења инфекције и даље веома низак", закључила је Марковић.