Situacija izmiče kontroli: Mutacija hantavirusa izazvaće svetski kolaps, lekari u Srbiji pod velikim pritiskom

Nakon što su zabeleženi smrtni ishodi među troje putnika i prijavljeno širenje slučajeva andskog hantavirusa kod evakuisanih sa Tenerifa, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da epidemiološka situacija još uvek nije stavljena pod kontrolu. Istovremeno, više evropskih država uvelo je mere karantina i pojačan nadzor kontakata.

U javnosti se otvara pitanje da li je reč o lokalizovanom incidentu ili o signalu koliko brzo pojedina infekcija može da preraste u širu međunarodnu krizu. O ovoj temi govorili su dr Saša Milićević, alergolog, novinarka iz Crne Gore Marina Popović i Tanja Marković.

Dr Saša Milićević u uvodu je istakao širi kontekst bolesti i njenu poznatu prirodu:

"Hantavirusi predstavljaju grupu virusa od kojih čak oko 5.000 može izazvati bolesti kod ljudi. Ovaj virus postoji već duže vreme i ranije je bio poznat kao "mišja groznica". U nekim slučajevima može izazvati hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, dok postoje i drugi klinički oblici bolesti", počeo je Milićević.

Govoreći o samoj pojavi i putevima širenja, on je naglasio da se infekcija i dalje registruje u različitim delovima sveta:

"To je bolest koja i danas postoji. Recimo u Argentini se i dalje beleže slučajevi. Glodari su prisutni svuda, pa se ljudi često zaraze prilikom čišćenja prostora poput kuća ili podruma, a da toga nisu ni svesni. U aktuelnom slučaju je problem to što su se zaražene osobe našle u zatvorenom prostoru, na kruzeru", dodao je doktor. 

"Ostaje otvoreno pitanje da li su se zarazili pre dolaska na brod ili tamo. Postoji mogućnost da su izloženi virusu preko zagađenih površina ili izlučevina glodara, koje se mogu preneti i kroz ventilacione sisteme. Iako se virus retko prenosi sa čoveka na čoveka, u ovom slučaju se govori o soju koji to može omogućiti. Ako virus mutira i postane efikasniji u izbegavanju imunog odgovora, to bi moglo biti opasno. Generalno, prenosi se teško, ali bliski kontakti u porodici mogu povećati rizik prenosa", zaključio je doktor. 

Marina Popović je iznela informacije o konkretnom slučaju državljanke Crne Gore koja je stavljena pod nadzor:

"Prema najnovijim informacijama koje su stigle iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore i Ministarstva spoljnih poslova, državljanka Crne Gore smeštena je u Ajndhovenu, u hotel koji se koristi kao karantinski prostor. Ona se trenutno nalazi pod merama nadzora, a kako se navodi, izolacija je sprovedena u skladu sa procenom epidemiološkog rizika, kako bi se sprečilo eventualno širenje infekcije", kaže Popović.

Iz Ministarstva spoljnih poslova ističu da je pomenuta osoba u stalnoj komunikaciji sa nadležnim institucijama i Ambasadom Crne Gore, te da joj je u svakom trenutku obezbeđena konzularna i druga potrebna pomoć. Institut za javno zdravlje nije objavio da li je reč o članici posade ili putnici, pozivajući se na zaštitu privatnosti. Međutim, pojedini mediji navode da je u pitanju članica posade. Za sada nije poznato da li će se ona vratiti na kruzer ili biti upućena u matičnu zemlju, kao ni kakav će biti dalji protokol njenog zbrinjavanja.

Tanja Marković je iznela detalje o reakciji zdravstvenog sistema u Holandiji i merama opreza koje su preduzete:

"U Holandiji us preduzete posebne mere, ali je iz bolnice saopšteno da tokom postupanja sa uzorcima nije u potpunosti ispoštovana stroga procedura kontrole infekcije, posebno prilikom odlaganja urina pacijenta, zbog čega su u karantin stavljeni lekari, medicinske sestre i stažisti. Zaposleni će, prema navodima, ostati u kućnoj izolaciji oko šest nedelja. Holandski zvaničnici navode da nema razloga za paniku i da se ne radi o situaciji sličnoj kovidu, ističući da je rizik od širenja infekcije i dalje veoma nizak", zaključila je Marković.