СМАТРАЛИ СУ ГА ЛУДИМ: Он је прва особа на свету која је апеловала да се руке морају редовно прати

Игназ Земелвајс / Извор: Профимедиа

Неопходан и најједноставнији начин на који се штитимо од корона вируса, јесте прање руку.

Од самог почетка пандемије слушамо у медијама тај савет, али нам је деловао непотребно, јер би прање руку требало да се подразумева.

Веровали или не, у XIX веку је такав медицински савет био скандалозан. О томе говори и занимљива прича са половине тог века, коју је недавно обелоданио часопис Натионал Геограпхиц.

ЖЕНА ЗА ДЛАКУ ИЗБЕГЛА СМРТ: Камере све забележиле, снимак постао сензација на друштвеним мрежама (ВИДЕО)

У ДОЛИНИ СМРТИ КАО У ПАКЛУ: Забележена највиша температура на Земљи у последњих 100 година!

НОВЕ БРОЈКЕ У АМЕРИЦИ ТЕРАЈУ СУЗЕ НА ОЧИ: 44.091 нови случај заразе короном, умрло 1.324 људи

Урпкос најбољој медицинској нези, која је у то време била позната, 1840-их година велики број мајки умирао је убрзо после порођаја због порођајне грознице.

У то време појавио се један лекар из Мађарске, Игнац Земелвајс, који је хтео да сазна зашто се то догађа. Пратио је догађаје у Општој болници у Бечу, у којој је радио, и приметио је да су жене умирале у двоструко већем броју када је порођају присуствовао лекар или студент медицине. То крајње контрадикторно откриће потакло га је на истраживање о хигијени.

Земелвајсове прве претпоставке биле су да се жене стиде пред лекарима који су претежно били мушкарци. Он је слутио да жене у буквалном смислу "умиру од стида", али је убрзо приметио да ова претпоставка не пружа прави одговор.

Након што се уверио да узрок смрти мора бити медицинског карактрера, убрзо је пронашао правог кривца.

Шаке у води / Извор: Профимедиа/илустрација

Он је схватио да лекари и студенти током дана обављају операције, а након тога посећују породиље. Са друге стране, бабице су радиле искључиво у породилишту и нису имале приступ тешко оболелим пацијентима.

Земелвејс је претпоставио да честице заразе преминулих остају на рукама лекара, који то касније преносе на породиље. У то време медицински радници нису прали руке пре визите. Бактерије су у то доба још биле слабо познати појам, па их је Земелвајс назвао "распадајућом органском животињском материјом".

Када је закључио и објавио да су породиље умирале због контакта са лекарима, Земелвајс је 1847. године увео обавезно прање руку за све медицинске раднике у бечкој болници. Након што су медицински радници почели да дезинфицирају руке и инструменте за рад (у почетку хлором и водом), стопа смртности се заиста смањила.

Године 1850. када је Земелвајс представио своју теорију Бечком медицинском друштву, његова молба, да се уведе обавезно прање руку пре контакта са пацијентом, била је одбијена са образложењем да његова теорија нема никакав логични доказ.

Упркос позитивним резултатима, Општа болница у Бечу убрзо је напустила праксу прања руку у породилишту. Након ових догађаја следи тежак период у Земелвајсовом животу.

Преселио се у Пешту и запослио се у породилишту, у ком је поново увео праксу прања руку. Нов обичај је донео резултате, као и у Бечу, али упркос томе Земелвајс и његова књига о тој теми били су оштро критиковани у то време. Године 1856. умро је због сепсе, услед инфицираног ожиљка на руци.

Две године касније, шкотски хирург Јосеф Листер је заговарао идеју о дезинфекцији руку и медицинских инструмената која је далеко боље прошла. Иако је било оних који су негодовали, 1870-их лекари су почели редовно да рибају руке пре и после операције.

Убрзо затим, и Земелвајсов рад је препознат, чак је значајно допринео и развитку теорије о бактеријама Луиса Пастера.

Иако су већ 1870-их хирурзи почели да дезинфикују руке и инструменте, значај који прање руку представља за јавно здравље био је препознат читав један век касније. Универзитет медицине у Будимпешти данас носи Земелвејсово име.

Аустралија обезбедила БЕСПЛАТНУ ВАКЦИНУ против короне: Постоји само једна зачкољица