СНАЈПЕРИСТА КОЈИ ЈЕ РЕШИО БИТКУ ЗА СТАЉИНГРАД: Чобанин са Урала сам побио пола нацистичког батаљона (ВИДЕО/ФОТО)
Васиљ Зајцев је био најпознатији совјетски снајпериста током Другог светског рата
Најкрвавија битка у људској историји одиграла се током Другог светског рата на простору бившег Совјетског савеза. Некадашњи Стаљинград, који се данас зове Волгоград, био је под немачком опсадом више од 200 дана. Совјетској победи највише је допринео један човек - снајпериста Васиљ Зајцев.
МАСАКРИРАНО ВИШЕ ОД 100 ЦИВИЛА: "Убили су ми жену и петоро деце" (ВИДЕО)
ПОЈАВИО СЕ НОВИ АФРИЧКИ СОЈ КОРОНЕ: Стигло упозорење из Нигерије
ДЕВЕТ ЗЕМАЉА НИЈЕ ПРИЈАВИЛО НИТИ ЈЕДАН СЛУЧАЈ КОРОНЕ: Откривамо како им је то успело
Битка за Стаљинград трајала је око двеста дана, од августа 1942. до фебруара 1943. године, а тачан број погинулих никада није утврђен. Совјети су тврдили да су изгубили око милион и двеста хиљада људи, а Немци су након завршетка битке за Стаљинград пребројали око 700.000 погинулих, још толико рањених и око 90 000 заробљених.
Немачким нацистичким снагама командовао је генерал Фридрих Паулус, који се са својом Шестом армијом убрзо и сам нашао у клопци Стаљинграда. Према историјским записима, Радио Москва је на Божић 1942. године емитовао поздравну поруку Паулусовим војницима, који су чекали смрт на -25 степени колико је у том тренутку износила температура у Стаљинграду.
- Сваких седам секунди један немачки војник умре у Русији. Стаљинград је ваша масовна гробница - орило се леденим Стаљинградом. Од 90.000 ратних заробљеника, што Паулус у том тренутку није могао ни слутити као исход битке, скоро 200 дана касније само 6.000 Немаца ће дочекати да се врати кућама.
Како је изгледала битка за Стаљинград најбоље сведоче речи једног преживелог немачког команданта који је био на спољним обручима града.
- Ово је пакао. Пси из Стаљинграда бежећи препливавају Волгу, а људи морају да остану - сведочио је командант.
Крајем септембра 1942. године битка за Стаљинград је све бешња. На поприштима Другог светског рата који улази у трећу годину са милионима мртвих и концентрационим логорима, шири се глас о руским снајперистима-добровољцима. Један од њих је и Васиљ Зајцев, који је као дете био чобанин на Уралу. Њега тог септембра пребацују у Стаљинград.
Зајцев је у својој биографији, коју је написао после Другог светска, навео да је научио да пуца ловећи у уралским шумама медведе и вукове. У стварности, завршио је средњу војну школу и рат га је затекао у Владивостоку, на месту магационера при артиљеријском пуку совјетске Пацифичке флоте. Ту су и открили његов стрељачки дар.
Прецизност му је била застрашујућа, сведоче историјске књиге, дах тих, а рука несхватљиво мирна. Кажу, никад није промашио, а познат је по томе што је готово све убијао са исте раздаљине - око 800 метара.
На листи најбољих ратних снајпериста свих времена Зајцев је заузео 6. место са 245 потврђених убистава или, војничким речником речено, сигурних подата. Према његовом сведочењу било их је бар дупло више.
Пишући своје мемоаре после Другог светског рата, Зајцев је испричао да су Немци, шокирани губицима које им је задао, у Стаљинград довели мајора Кенинга, свог најбољег снајперисту, како би смакнуо Зајцева. Према овој причи снимљен је пре десетак година и холивудски филм под називом "Непријатељ пред вратима".
Три дана су Зајцев и Кенинг један другог нишанили и тражили по Стаљинграду. На крају, Зајцев је успео да убије мајора Кенинга и то је био почетак краја немачке офанзиве код Стаљинграда.
Зајцев је за свој плен бирао само високе чинове и снајперисте, никад обичне војнике. Пратио би их данима, док издају наређења са друге стране рова или између зграда и чекао да поверују да су на тој коти сигурни. Онда би смакнуо првог официра и оставио ужаснуте нацистичке војнике да гледају у његов убијени улов.
Исто је радио и са немачким снајперистима. Пуштао би их да га нанишане, правио се да су га погодили и чекао да устану из свог положаја и онда би их смакнуо. Мирно, тихо, без икаквог посебног жара. Са 245 убијених официра и снајпериста успео је да скине плочицу са именом, као доказ.
Зајцев је имао посебну снајперску тактику која се зове "шесторка" и која се још увек користи у ратовима.
После Другог светског рата, из ког је изашао са орденом Хероја Совјетског Савеза, уписао је Технолошки факултет у Кијеву и стекао диплому инжењера. До краја свог живота био је директор текстилне фабрике у Кијеву. Живео је нормалним, мирним, повученим животом. Иронијом судбине умро је у децембру 1991. године, 11 дана пре него што се Совјетски Савез формално распао.
Прво је сахрањен у Кијеву, па је ипак 2006. године премештен у Волгоград, по његовој последњој жељи, и поново сахрањен, уз највише државне почасти, у Меморијалном комплексу Мамајев Курган. На споменику му пише: " За Волгой для нас земли нет" што у преводу значи "За нас иза Волге нема земље". Ове легендарне речи о важности битке код Стаљинграда приписују се управо њему.
