Спрема се историјски пад, најмоћнија земља ЕУ пуца: Французи одлучују о Макроновој политичикој судбини "Труло је до сржи"

Друга најмоћнија земља ЕУ суочава се и са економском кризом и претњом новог таласа нереда, уколико се парализа парламента не реши у наредним данима.

Француски посланици ће у понедељак поподне расправљати о гласању о поверењу актуелном премијеру Бајруу, који је на функцији мање од годину дана. 

Уколико Франсоа Бајру, како се очекује, изгуби гласање 8. септембра, то ће продубити економске и политичке проблеме земље и могло би чак довести у питање будућност мандата председника Емануела Макрона.

Судбина Бајруа сада почива на гласању у парламенту, које је сам сазвао у покушају да прогура непопуларни план штедње од 44 милијарде евра, који укључује:

• Укидање два државна празника
• Замрзавање потрошње

Бајру каже да је то питање “опстанка нације” и упозорава да Француска мора обуздати свој растући дуг који “већ 20 година из часа у час и дана у дан расте за додатних 12 милиона евра”.

Колективна депресија у Француској

Како Француска тоне све дубље у политичку нестабилност, њени трошкови задуживања расту, пише CNN.

Приноси на десетогодишње обвезнице порасли су изнад оних у Шпанији, Португалу и Грчкој - земљама које су некада биле у средишту дужничке кризе еврозоне, и сада се приближавају онима у Италији. Економија је под све већим притиском и у оштрој је супротности са сликом европског “моћника” коју је Макрон настојао да пројектује.

Француска је за милионе људе широм света синоним за лепе пределе, добру храну и вино, најбољу мрежу брзих возова у Европи, модну индустрију итд. 

Али, многи Французи виде своју земљу другачије. Традиционална мрзовоља уступила је место “колективној депресији”, како је то описано у недавној анкети Вајавојса, према којој чак 66 одсто испитаника верује да је квалитет живота у опадању, посебно здравствени и образовни системи на којима су им суседи донедавно завидели.

За све је крив Макрон?

Тренутна нестабилност у земљи може се повезати са тренутком из 20204. године, односно Макронове драматичне одлуке да распише ванредне изборе.

Након добрих резултата крајње десничарског Националног скупа (РН) на европским изборима у мају 2024, Макрон је расписао парламентарне изборе на којима је његова партија изгубила места у корист крајње деснице и крајње левице, остављајући Француску са подељеном скупштином.

На ванредним изборима 2024. године, левица је освојила највише места у другом кругу, али је ипак остала без већине након што је крајња десница доминирала у првом. 

Али, њихове наде да формирају мањинску владу срушиле су се када је Макрон одбио да прихвати њихов избор за премијера. Како објашњава CNN, за разлику од Немачке или Италије, Француска нема традицију формирања коалиција - њену политику је више од 60 година обликовао систем у којем доминира председништво.

Шта ако Бајру изгуби гласање

Уколико Бајру изгуби гласање, појачаће се притисак на Макрона да поднесе оставку, иако је он обећао да ће одслужити свој мандат до краја. 

Ветеранка крајње деснице Марин Ле Пен тражи од њега да распусти парламент, али би нови избори готово сигурно додатно ојачали њену партију и још више поделили скупштину.

Други пут био би да Макрон именује прелазну владу док разматра наследника, при чему су међу главним кандидатима:

• Министар оружаних снага Себастијен Лекорну
• Министар правде Жералд Дарманен

Политичка клима је суморна. У случају нових ванредних парламентарних избора, недавна анкета Елабеа сугерише да би Национално окупљање изашло као победник, левица би била друга, а центар далеко трећи.

Многи претпостављају да ће крајња десница на крају да преузме власт - ако не сада, онда на следећим председничким изборима 2027. Али, мало је очекивања да би то решило кризу.

Најављене блокаде широм Француске

Јавно поверење у политичке актере се урушило, а бес грађана излиће се на улице 10. септембра на протестима, штрајковима и потрошачким бојкотима широм земље под слоганом “Блокирајмо све”.

Жулијан Марисо, један од иницијатора акције која циља да заустави Француску у среду, рекао је да је “цео систем труо до сржи”.

- Огромна већина Француза више не осећа да их ико представља - рекао је он “Тајмсу”.

"Поклон за Трампа и Путина"

Политичка криза у Француској и најављени протести, све то се дешава у најгорем могућем тренутку, док бесне ратови у Украјини и на Блиском истоку.

Према CNN-u, нестабилност у Паризу поклон је за руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа, “који деле заједничко задовољство у подсмевању слабостима Европе”.

Доминик Моизи, аналитичар Института Монтењ, каже да не памти тренутак тако дубоке парализе у земљи.

- Де Гол је преживео покушаје атентата, био је рат у Алжиру, у мају '68. слоган је био “Француској је досадно”. Али, данас је Француска фрустрирана, бесна, пуна мржње према елити. Изгледа као да је промена власти неизбежна, а ипак не видим како би тога могло доћи, нити ко би обавио тај посао. Ми смо у фази транзиције између система који више не функционише и система који нико не може да замисли - рекао је он CNN-u.

Док је Де Гол унео период релативне стабилности 1958. у Француској са оснивањем Пете републике, питање је сада да да ли ће Макрон постати председник који је то окончао.