ШТА ЈЕ ДОВЕЛО ДО КРВАВОГ РАТА ИЗМЕЂУ ИЗРАЕЛА И ПАЛЕСТИНЕ? Границе некад и сад, ево како су се током историје мењале (МАПА)
Однос Палестине и Израела једно је од најкомпликованијих геополитичких питања које деценијама нема одговор.
Најновији рат који је почео изненадним нападом палестинских милитаната Хамаса на Израел поново враћа фокус на историјске сукобе на Блиском истоку и то како су се мењале границе два ентитета у 20. веку.
(УЖИВО) СИТУАЦИЈА КУЛМИНИРА, РАСТЕ БРОЈ МРТВИХ Хамас жестоко ударио на аеродром у Тел Авиву, британски министар бежао од ракета (ВИДЕО)
ЉУДИ СЕ БАЦАЈУ НА ПОД, ТЕЛИМА ШТИТЕ ДЕЦУ Брутална одмазда Хамаса, испливао језив снимак са аеродрома у Тел Авиву (ВИДЕО)
НАШ СТРУЧЊАК ОТКРИВА ШТА ЋЕ СЕ ДЕШАВАТИ У ИЗРАЕЛУ: Могућ сукоб до потпуног истребљења, ако се ОВО догоди почиње Трећи светски рат!
После Првог светског рата
Територија која ће постати Израел вековима је била део Османлијског царства под турском влашћу. Након Првог светског рата и колапса царства, територија позната као Палестина - чији је део западно од реке Јордан Јеврејима био познат и као земља Израел - била је додељена Британији да њом управљају победничке савезничке силе (убрзо након што је то одобрила Лига народа). Услови мандата поверили су Британији да успостави у Палестини „национални дом за јеврејски народ“, све док то не доводи у питање грађанска и верска права тамошњих нејеврејских заједница, пише BBC.
УН и подела 1947. године
Успон палестинског арапског национализма заједно са брзим растом мањег јеврејског становништва Палестине – посебно након појаве нацизма 1930-их – довео је до ескалације арапско-јеврејског насиља у Палестини.
Британија је предала проблем Уједињеним нацијама, које су 1947. предложиле поделу Палестине на две државе - једну јеврејску, једну арапску - са подручјем Јерусалима и Витлејема како би постали један цео међународни град. Палестинско јеврејско руководство прихватило је план, али су га арапски лидери одбацили.
Проглашење државе Израел
Јеврејско руководство у Палестини прогласило је успостављање Државе Израел 14. маја 1948. године, у тренутку када је британски мандат престао, али без објављивања њених граница. Следећег дана на Израел је инвазију извршило пет арапских армија, што је означило почетак Израелског рата за независност. Борбе су завршене 1949. низом примирја, стварајући линије примирја дуж граница Израела са суседним државама и стварајући границе онога што је постало познато као Појас Газе (који је окупирао Египат) и Источни Јерусалим и Западна обала (коју је окупирао Јордан).
Околне арапске државе одбиле су да признају Израел, што значи да су његове границе остале неодређене.
Шестодневни рат
Највећа промена израелских граница догодила се 1967. године, када је сукоб познат као Шестодневни рат оставио Израел у окупацији Синајског полуострва, Појаса Газе, Западне обале, Источног Јерусалима и већине сиријске Голанске висоравни – ефективно утростручивши величину територије под израелском контролом.
Израел је ефективно анектирао источни Јерусалим - тврдећи да је цео град његов главни град - и Голанску висораван. Ове потезе није признала међународна заједница, све док САД нису промениле свој званични став о том питању под Трамповом администрацијом, поставши прва велика сила која је то учинила. Углавном, међународно мишљење и даље сматра источни Јерусалим и Голанску висораван окупираном територијом.
Египат признао Израел
Једна од копнених граница Израела је први пут формализована 1979. године, када је Египат постао прва арапска земља која је признала јеврејску државу. Према споразуму, граница Израела са Египтом је постављена и Израел је повукао све своје снаге и насељенике са Синаја, процес који је завршен 1982. Тиме је Израел окупирао појас Газе, Источни Јерусалим и Голанску висораван, са својим границама (осим са Египтом) још увек оцртаних линијама примирја из 1949. године.
Границе данас
Године 1994. Јордан је постао друга арапска држава која је признала Израел, формализујући своју дугу границу са јеврејском државом у том процесу. Иако још увек није постојао мировни споразум између Израела и Либана, линија примирја две земље из 1949. служи као дефакто северна граница Израела, док граница Израела са Сиријом остаје нерешена.
Слично томе, Израел има дефакто границу са Газом откако је повукао своје трупе и насељенике 2005. године, али се Газа и Западна обала сматрају једним окупираним ентитетом од стране УН, а званичне границе још нису одређене. Коначан статус и обриси Западне обале, Газе и источног Јерусалима требало би да буду одлучени у преговорима између Израела и Палестинаца који тамо живе под израелском окупацијом, али су се деценије непрекидних преговора до сада показале бесплодним.
