Шта представља "Вашингтонска група"? Ево ко је све укључен у овај савез и зашто нема Трампа

Такозвана „коалиција вољних“ све се чешће помиње као могући темељ новог европског савеза који би функционисао без Сједињених Држава. 

Повод за таква размишљања била је претња америчког председника Доналда Трампа да ће увести казнене царине због Гренланда, што су многе европске владе протумачиле као прелазак црвене линије,  наводи Политико.

После годину дана растућих тензија од Трамповог повратка у Белу кућу, идеја о трансатлантском расколу више није табу.

Европски званичници у приватним разговорима Трампове потезе називају „неприхватљивим“ и сматрају их ничим изазваним нападом на савезнике.

„Ово је отишло предалеко“, рекао је један дипломата, поручујући да, упркос досадашњој уздржаности, постоје границе које се не смеју прелазити.

Међу европским лидерима све је снажније уверење да САД под Трампом више нису поуздан трговински и безбедносни партнер, због чега се све озбиљније разматра планирање будућности без америчке подршке.

„Коалиција вољних“ као нови модел

Док поједине владе, попут италијанске под вођством Ђорђе Мелони,настоје да сачувају односе са Вашингтоном, многи европски дипломате већ разматрају како би изгледао дугорочни раскид са САД.

За већину је то болна перспектива која би означила крај осам деценија блиске сарадње и практично значила крај НАТО-а у његовом садашњем облику.

Ипак, део званичника сматра да Европа може функционисати и без америчке подршке.

Као пример наводе „коалицију вољних“ у подршци Украјини, кроз коју су европске државе – укључујући и оне ван ЕУ, попут Велике Британије и Норвешке – показале да могу ефикасно сарађивати без САД.

"Вашингтонска група"

У оквиру такозване „Вашингтонске групе“, саветници за националну безбедност из 35 земаља редовно су у контакту, уз висок ниво међусобног поверења.

Сарадња се одвија и на највишем политичком нивоу - лидери попут британског премијера Кира Стармера, француског председника Емануела Макрона, немачког канцелара Фридриха Мерца и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајенчесто комуницирају, чак и путем заједничког групног чета.

„У кризним ситуацијама, када се догађаји брзо одвијају, координација је тешка, а овај канал се показао као изузетно ефикасан“, наводи извор упознат са тим аранжманом.

Назив „Вашингтонска група“ потиче од посете групе европских лидера Белој кући прошлог августа, када су заједно са украјинским председником Володимиром Зеленским разговарали о безбедносним питањима.

Ка новом европском безбедносном савезу

Модел „коалиције вољних“ могао би да прерасте у основу новог безбедносног савеза у свету у којем САД више не гарантују европску безбедност.

У разговорима учествује и Зеленски, што отвара простор за укључивање Украјине, која располаже великом и искусном војском, као и напредном индустријом дронова.

Удруживање украјинских капацитета са снагама Француске, Немачке, Пољске и Уједињеног Краљевства створило би изузетно снажан војни блок.

Паралелно с тим, иницијативе долазе и из Брисела.

Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус предложио је формирање сталне војске ЕУ од 100.000 војника и оживљавање идеје о Европском савету за безбедност, док је фон дер Лајен представила нову Европску безбедносну стратегију.

Лидери Европске уније требало би да се састану на ванредном самиту како би ускладили одговор на Трампове претње, а тема би могла да се прошири и на дугорочну будућност европске безбедности.

Како се очекује да Трамп присуствује Светском економском форуму у Давосу, постоји и могућност директних разговора.

Након консултација са Мерцом, Макроном, Стармером и генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, фон дер Лајен је поручила да ће Европљани „чврсто стајати“ у одбрани Гренланда.

„На ове изазове по европску солидарност одговорићемо мирно, стабилно и одлучно“, нагласила је.

Србија Данас/Курир