Šta predstavlja "Vašingtonska grupa"? Evo ko je sve uključen u ovaj savez i zašto nema Trampa

Takozvana „koalicija voljnih“ sve se češće pominje kao mogući temelj novog evropskog saveza koji bi funkcionisao bez Sjedinjenih Država. 

Povod za takva razmišljanja bila je pretnja američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti kaznene carine zbog Grenlanda, što su mnoge evropske vlade protumačile kao prelazak crvene linije,  navodi Politiko.

Posle godinu dana rastućih tenzija od Trampovog povratka u Belu kuću, ideja o transatlantskom raskolu više nije tabu.

Evropski zvaničnici u privatnim razgovorima Trampove poteze nazivaju „neprihvatljivim“ i smatraju ih ničim izazvanim napadom na saveznike.

„Ovo je otišlo predaleko“, rekao je jedan diplomata, poručujući da, uprkos dosadašnjoj uzdržanosti, postoje granice koje se ne smeju prelaziti.

Među evropskim liderima sve je snažnije uverenje da SAD pod Trampom više nisu pouzdan trgovinski i bezbednosni partner, zbog čega se sve ozbiljnije razmatra planiranje budućnosti bez američke podrške.

„Koalicija voljnih“ kao novi model

Dok pojedine vlade, poput italijanske pod vođstvom Đorđe Meloni,nastoje da sačuvaju odnose sa Vašingtonom, mnogi evropski diplomate već razmatraju kako bi izgledao dugoročni raskid sa SAD.

Za većinu je to bolna perspektiva koja bi označila kraj osam decenija bliske saradnje i praktično značila kraj NATO-a u njegovom sadašnjem obliku.

Ipak, deo zvaničnika smatra da Evropa može funkcionisati i bez američke podrške.

Kao primer navode „koaliciju voljnih“ u podršci Ukrajini, kroz koju su evropske države – uključujući i one van EU, poput Velike Britanije i Norveške – pokazale da mogu efikasno sarađivati bez SAD.

"Vašingtonska grupa"

U okviru takozvane „Vašingtonske grupe“, savetnici za nacionalnu bezbednost iz 35 zemalja redovno su u kontaktu, uz visok nivo međusobnog poverenja.

Saradnja se odvija i na najvišem političkom nivou - lideri poput britanskog premijera Kira Starmera, francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajenčesto komuniciraju, čak i putem zajedničkog grupnog četa.

„U kriznim situacijama, kada se događaji brzo odvijaju, koordinacija je teška, a ovaj kanal se pokazao kao izuzetno efikasan“, navodi izvor upoznat sa tim aranžmanom.

Naziv „Vašingtonska grupa“ potiče od posete grupe evropskih lidera Beloj kući prošlog avgusta, kada su zajedno sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarali o bezbednosnim pitanjima.

Ka novom evropskom bezbednosnom savezu

Model „koalicije voljnih“ mogao bi da preraste u osnovu novog bezbednosnog saveza u svetu u kojem SAD više ne garantuju evropsku bezbednost.

U razgovorima učestvuje i Zelenski, što otvara prostor za uključivanje Ukrajine, koja raspolaže velikom i iskusnom vojskom, kao i naprednom industrijom dronova.

Udruživanje ukrajinskih kapaciteta sa snagama Francuske, Nemačke, Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva stvorilo bi izuzetno snažan vojni blok.

Paralelno s tim, inicijative dolaze i iz Brisela.

Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus predložio je formiranje stalne vojske EU od 100.000 vojnika i oživljavanje ideje o Evropskom savetu za bezbednost, dok je fon der Lajen predstavila novu Evropsku bezbednosnu strategiju.

Lideri Evropske unije trebalo bi da se sastanu na vanrednom samitu kako bi uskladili odgovor na Trampove pretnje, a tema bi mogla da se proširi i na dugoročnu budućnost evropske bezbednosti.

Kako se očekuje da Tramp prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, postoji i mogućnost direktnih razgovora.

Nakon konsultacija sa Mercom, Makronom, Starmerom i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, fon der Lajen je poručila da će Evropljani „čvrsto stajati“ u odbrani Grenlanda.

„Na ove izazove po evropsku solidarnost odgovorićemo mirno, stabilno i odlučno“, naglasila je.

Srbija Danas/Kurir