Шта се заправо десило са летом Урсуле фон дер Лајен? Објављена детаљна анализа лета: Ништа не указује на то

Крајем августа, авион којим је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен путовала из Варшаве за Пловдив у Бугарској наишао је на проблеме при слетању. Пилоти су пријавили "проблем са ГПС-ом" и затражили алтернативни прилаз писти, што је покренуло вишедневну расправу о могућем ометању сигнала.

Иако је авион сигурно слетео, медијски натписи створили су слику драматичне ситуације која, према подацима, није била таква, пише у својој анализи Flightradar24.

Медијски написи насупрот подацима

Лет авиона Dassault Фалцон 900 полетео је из Варшаве 31. августа у 12:37 УТЦ. При прилазу Пловдиву, посада је обавестила контролу лета о проблемима са коришћењем прилаза заснованог на ГПС-у те је затражила и добила упутства за слетање помоћу инструменталног система (ИЛС). Авион је слетео у 14:32 УТЦ без икаквих инцидената.

Међутим, дан касније, Финанциал Тимес објавио је чланак у којем се тврдило да је авион сат времена кружио изнад аеродрома и да су пилоти морали да се ослањају на папирне карте. Анализа података о лету показала је да то није тачно; време лета продужено је за само неколико минута због промене процедуре прилаза.

Шта открива детаљна анализа?

Стручњаци су прегледали сирове АДС-Б податке које је авион слао. Ти подаци садрже информације о квалитету и доследности навигационих података, познате као Категорија интегритета навигације (НИЦ). Током целог лета, авион је слао НИЦ вредност 8, што указује на врло добар и стабилан сигнал. Уз то, анализирана је и Категорија тачности навигације (НАЦп), која је све време имала вредност 10, што значи да је тачност позиције била унутар 10 метара.

Ниједан од ових параметара не указује на присуство ометања ГПС сигнала. Подручја у којима је ометање уобичајено, попут Црног мора и Балтика, на картама су јасно означена црвеном бојом због деградираних сигнала са бројних авиона, но то није био случај на путањи овог лета према Пловдиву.

Збуњујуће поруке из Бугарске

Прича је добила и политичку димензију када су бугарски званичници почели да дају опречне изјаве. Бугарска влада је 4. септембра најпре појаснила да нема доказа о ометању ГПС сигнала. Потпредседник владе и министар саобраћаја Гроздан Караџов изјавио је: "Према емпиријским подацима, према радио детекцији, записима наших агенција, цивилних и војних, не постоји ниједна чињеница која би поткрепила тврдњу о утишавању ГПС сигнала који је утицао на авион."

Ипак, само неколико сати касније, бугарски премијер Росен Жељазков на конференцији за новинаре рекао је да, иако доказа тренутно нема, могућност ометања и даље постоји.

- С тим у вези, наложио сам Управи за цивилно ваздухопловство да контактира авио-компанију која обавља лет како би се спровела додатна провера инструмената и рачунара у авиону - изјавио је Жељазков.

Иако подаци за лет према Пловдиву не показују проблеме, исти авион је дан раније, 30. августа, на лету из Хелсинкија за Варшаву доживео стварно ометање ГПС сигнала. То се догодило изнад југозападне Естоније, где је НИЦ вредност пала са 8 на 0, а НАЦп са 11 на 0, што је јасан показатељ спољног ометања.

Тај поремећај трајао је отприлике 11 минута. Пилоти су обучени за такве ситуације и користе редундантне системе како би обезбедили сигуран наставак лета. У овом тренутку остаје непознато какав је тачно квар спречио посаду у коришћењу ГПС прилаза у Пловдиву, но подаци говоре да узрок није било спољно ометање сигнала. Коначне одговоре можда ће дати истрага коју су најавиле бугарске власти, пише Index.