Шта стоји иза Трампове одлуке о повлачењу америчких трупа из Европе? Све што треба да знате

Историја се можда понавља, али не увек са истим последицама, пише Euronews. 

Године 2012., када је тадашњи амерички секретар за одбрану Леон Панета најавио повлачење две борбене бригаде – отприлике 8.000 војника – из Европе ради смањења војних трошкова, западноевропске владе су то дочекале равнодушно.

Када је председник Трамп ове године разматрао повлачење америчких снага из Европе, то је изазвало готово отворени шок у европским престоницама. Разлика је у томе што је Панета тада изјавио да су америчке безбедносне обавезе према Европи и НАТО-у "непоколебљиве".

Насупрот томе, Трамп је претио да неће штитити чланице НАТО-а које премало троше на одбрану. Његов потпредседник и секретар за одбрану такође су раније ове године у озлоглашеном групном чету изнели омаловажавајуће коментаре о европским савезницима, при чему је шеф одбране Пит Хегсет изразио "гађење према европском паразитирању", пренео је The Атлантиц.

У чему је разлика? Уочи НАТО самита у Хагу ове недеље, приче о трајном повлачењу америчке војске из Европе су се донекле стишале.Ипак, европске дипломате страхују од Трампове најаве након самита. Пентагон није одмах одговорио на захтев Euronewsa за коментар.

Због тога је занимљиво чути шта кажу амерички војни стручњаци о томе да ли је масовно повлачење америчких трупа вероватно и какав би био утицај таквог потеза – логистички, финансијски и политички.

Један од њих је амерички амбасадор при НАТО-у, Метју Витакер, правник по образовању, чији је задатак све више да умирује нервозне европске савезнике.

- Европска безбедност ми је приоритет", рекао је недавно на јавном форуму у Бриселу. "Америци су потребни савезници, не можемо све сами. Извештаји о повлачењу америчких трупа нису тачни. О свему осталом ћемо разговарати са савезницима".

Колико је америчких војника сада у Европи?

Тренутно, САД имају скоро 84.000 активних припадника војске у Европи, према Команди америчких снага у Европи (ЕУЦОМ) у Штутгарту. Укупан број варира због планираних вежби и редовних ротација трупа.

На пример, након руске инвазије на Украјину 2022. године, око 20.000 војника је распоређено у државе које се граниче са Русијом, Белорусијом и Украјином ради подршке Украјини и обуздавања сукоба.

Током рата, број трупа се кретао између 75.000 и 105.000, углавном из ваздухопловства, копнене војске и морнарице.

Највећи број трупа налази се у Немачкој (40.000), Пољској (14.000), Италији (13.000) и Великој Британији (10.000), док су остали распоређени широм континента – од Норвешке до Турске.

Логистика повлачења америчких трупа из Европе била би значајна и дуготрајна.

"Ако би се то десило систематски, трајало би месецима, вероватно најмање годину дана", рекао је Марк Кансијан, пензионисани пуковник и виши саветник у Центру за стратешке и међународне студије (ЦСИС).

- Сва опрема, сваки тенк, мора бити припремљен и транспортован. Затим породице војника, па и сами војници", додао је. "Све у свему, могло би бити погођено и до 250.000 људи, можда и више".

Највећи проблем био би – где их сместити. "Тренутне базе у САД могле би да приме 5.000, можда 10.000 људи", рекао је Кансијан. "За остале би требало годинама градити нове објекте".

"Трамп не жели да изгледа слабо"

Да ли би Трамп донео одлуку таквог стратешког и политичког значаја, чије би последице готово сигурно биле видљиве тек након његовог мандата, веома је упитно, сматра Јан Лесер из Немачког Маршаловог фонда (ГМФ).

"Већ смо видели покушај Трампа да повуче значајне снаге из Европе током првог мандата, што је наишло на велики отпор безбедносне заједнице у САД и што је председник Бајден касније обуставио", рекао је Лесер.

Конгрес САД такође би морао да одобри повлачење, што није извесно с обзиром на број "јастребова" у Сенату. Недавни двостраначки предлог закона о строжим санкцијама Русији има подршку до 90 од 100 сенатора.

- Трамп не жели да изгледа слабо. А драстично смањење америчког војног присуства у Европи управо би га тако приказало", рекао је Лесер.

Поред тога, велики део америчких снага у Европи нису борбене бригаде (које обично броје око 5.000 војника), већ помоћно особље које управља огромном војном инфраструктуром, нарочито у Немачкој.

Историјски гледано, база Рамштајн и оближњи Регионални медицински центар Ландштул, највећа америчка болница ван САД, играли су кључну улогу у подршци војним операцијама, посебно на Блиском истоку.

- Било би бесмислено најавити повлачење америчких трупа из Европе у тренутку када ескалира рат између Израела и Ирана", рекао је бивши амбасадор Вилијам Кортни. "То би вероватно изазвало огромне критике", додао је Кортни, виши сарадник у РАНД корпорацији.

Ту су и Трампови покушаји да посредује у рату у Украјини. "Трамп је повлачење америчких трупа видео у контексту својих нада за крај рата и побољшање односа са Москвом. Испоставило се да за то нема основа – преговарачке позиције Русије и Украјине су превише удаљене", рекао је Кортни.

Огромни трошкови

Ако би америчке трупе биле повучене, Европа би морала да замени целу војну инфраструктуру коју САД тренутно обезбеђују – базе, полигоне, оружје, муницију, обавештајну подршку и још много тога, наводи се у студији Међународног института за стратешке студије (IISS) из Лондона.

Цена тога била би огромна: девет аутора студије процењује да би замена америчког доприноса НАТО-у европским средствима коштала око 1 билион долара (870 милијарди евра).

Није јасно колико би повлачење америчких трупа коштало америчке пореске обвезнике. Ниједан од стручњака цитираних у тексту није желео да изнесе процену.

Зато ниједан од њих не сматра да је таква одлука вероватна.

"Нема шансе", рекао је Данијел Рунде за Euronews, виши саветник у консултантској фирми БГР Гроуп и аутор књиге Амерички императив: Повратак глобалног лидерства кроз меку моћ.

"Трамп то апсолутно неће урадити. Његов циљ је да натера Европљане да троше пет одсто БДП-а на одбрану. Онда ће прећи на следећу ствар".

Извор: Euronews