Све очи упрте ка дешавањима на Блиском истоку: Пет кључних питања после напада Израела на Иран

Израел каже да је пресрео више од 100 дронова које је лансирао Иран, након његових ноћних ваздушних напада на нуклеарна постројења и војне базе Техерана.

Удари су погодили главно иранско постројење за обогаћивање уранијума у Натанзу, а у њима је погинуло и неколико особа повезаних са нуклеарним програмом.

Ирански медији известили су да су погођене стамбене четврти у Техерану и још најмање шест других градова, са цивилним жртвама.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху назвао је операцију „одлучујућим тренутком" у заустављању Ирана да дође до нуклеарног оружја.

Ово су пет кључних питања о најновијој ескалацији.

Како ће одговорити Иран и његови савезници?

Иран је лансирао таласе ракета као одговор на израелске нападе који су у петак циљали иранска нуклеарна постројења и војне базе, усмртивши високе команданте и шест научника.

Балистичке ракете су преко ноћи погодиле делове Израела, а издато је више упозорења јавности да се склони - најмање две особе су погинуле, а десетине су повређене, према израелским службама за ванредне ситуације.

Експлозије су се чуле у Јерусалиму док се црни дим видео изнад Тел Авива.

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи рекао је у саопштењу да је „зла и крвава рука Израела починила" злочин над Ираном и да га због тога чека „горка судбина".

Иранске оружане снаге зарекле су се на одговор „без суздржавања".

Шашанк Џоши, уредник за одбрану Економиста, рекао је да је иранска одмазда неизбежна, предвидевши „тешке и запаљиве недеље пред нама".

- Налазимо се у раним стадијумима израелске кампање која ће се наставити наредних неколико дана како би нанела озбиљну штету иранским постројењима, али истовремено мора да се каже да је ирански одговор неизбежан - рекао је он за BBC Радио 4.

BBC њуз на персијском истакао је да би ирански одговор могао да се ослони на његове нападе из прошлости – као што су лансирање 300 дронова и ракета у априлу 2024. после напада на амбасаду у Дамаску, и баражна ватра од 180 пројектила после израелских напада на његове савезнике у Гази и Либану у октобру 2024. године.

Ова најновија израелска операција доживљава се као далекосежнија од претходних, што сугерише да би иранска одмазда такође могла бити појачана.

Иран је осудио нападе у УН-у и позвао на хитну седницу Савета безбедности.

Амерички и ирански званичници требало је да одрже шесту рунду преговора о појачаном програму обогаћивања уранијума Техерана у Оману у недељу.

Извештаји сугеришу да би Иран могао да се повуче из планираних преговора.

Хезболах, либанска милитантна група у блиском савезништву са Ираном, осудио је израелске нападе, упозоривши да би они могли изазвати шири регионални сукоб.

Либанска војска наводно је комуницирала са Хезболахом, упозоривши га да не одговара.

Према писању приватног портала Ал-Џадид, либанска војска је била у директном контакту са Хезболахом, позвавши га на уздржаност како би спречио да Либан буде увучен у рат.

Хамас – који се повремено такође сматра делом слободне коалиције колективно називаном иранском „осовином отпора" – такође је рекао за израелске нападе на Иран да су „опасни" и да ризикују даљу дестабилизацију региона.

Какве су реакције из света?

Председник Трамп описао је израелску војну операцију против Ирана као одличну и упозорио да Израел планира још бруталних напада.

Он је позвао Техеран да склопи споразум о његовом нуклеарном програму како би спречио даљи сукоб.

Трамп је рекао да је Америка опремила Израел великим количинама, како је казао, „најбоље и смртоносне војне опреме".

Раније је амерички државни секретар Марко Рубио изјавио да САД не учествују у израелским нападима и да нису пружиле никакву помоћ.

Он је рекао да је главни приоритет САД да заштити америчке снаге у региону.

Оман, који посредује у нуклеарним преговорима између Америке и Ирана, саопштио је како сматра Израел одговорним за „ову ескалацију и њене последице".

Кина је рекла да је „дубоко забринута због тешких последица" које би ови удари могли да донесу.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш затражио је од обе стране „крајњу суздржаност" како би се „по сваку цену избегло понирање у дубљи сукоб", рекао је његов портпарол.

- Извештаји који пристижу са Блиског истока дубоко су узнемирујући - казала је на друштвеној мрежи Икс председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, позвавши све стране да искажу крајњу уздржаност, моментално де-ескалирају напетости и суздрже се од одмазде.

Британски премијер Кир Стармер рекао је да су извештаји о нападима „забрињавајући" и позвао на „де-ескалацију", баш као и Француска.

Аустралијска министарка спољних послова Пени Вонг рекла је да напади ризикују „даљу дестабилизацију региона који је већ ионако нестабилан".

Ове нападе су такође осудили Јапан, Турска, Индонезија и Саудијска Арабија.

Шта кажу људи на терену?

Иако су политички и војни улози високи, обични цивили су ти који извлаче најдебљи крај.

На улицама Техерана, после најновијих израелских напада, расту незадовољство и пркос.

Педесетдвогодишњи Абас Ахмади изразио је бес због онога што доживљава као израелску неспутану агресију.

- Не смете поступати нежно према непријатељу који застрашује жене и децу, могли бисмо да завршимо као Газа - рекао је он и позвао Иран да делује одлучно.

Неки ударе доживљавају не само као војну агресију, већ и као атак на национални понос.

- Они желе да нам одузму нашу нуклеарну способност - каже Ахмад Разаги, 56-годишњи приватни предузетник.

- Наши научници су радили вредно на овоме, изградили смо се сами и сада они желе то да нам одузму. То је неприхватљиво - рекао је он.

Пензионер Ахмад Моади изразио је дубоки скептицизам према било каквом дипломатском путу напред.

- Убили су толико професора и сад говоре о преговорима? Шта преговори уопште значе у овом тренутку? О чему је остало да се преговара? - запитао се он.

Фарнуш Резаеи, 45-годишња медицинска сестра, тврдила је да Израел очајнички жели да буде релевантан.

- Ово је његов последњи дах - рекла је она. „Уз божју помоћ, уследиће мир."

- Ово је нечувено за оне који су живели у Ирану, они се не сећају ничега сличног овоме - рекао је Пархам Гобади из BBC њуза на персијском.

- Последњи пут кад су становници Техерана доживели нападе као што су ови било је током рата са Ираком осамдесетих, последњи пут кад су Израелци напали Иран било је први пут након тога, али стамбене зграде нису биле овако гађане.

- Иранци су искрено подељени. Ствари би могле да се промене у наредним данима због онога што буду видели на друштвеним мрежама и због последица напада, али у овом тренутку можете да видите да су Иранци подељени, очигледно има оних који желе одмазду, други желе освету, али има и Иранаца који због онога што су пропатили под овим режимом поздрављају све што би њему могло да науди.

Колико је штете нането иранском нуклеарном програму?

Израел је више пута погодио подземно постројење за обогаћивање уранијума у Натанзу, према иранској државној телевизији, мада она тврди да је већина штете настала на површинском нивоу

Иранска Организација за атомску енергију потврдила је штету на делу комплекса у Натанзу, али је рекла да није дошло до радиоактивне или хемијске контаминације, према BBC њузу на персијском.

Контролор УН-а, Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), такође је известила да није дошло до пораста нивоа радијације и рекла да друга велика нуклеарна постројења у Фордову и Исфахану нису погођена, на основу информација добијених од иранских званичника.

Шеф ИАЕА Рафаел Гроси поновио је да нуклеарна постројења никада не смеју да се гађају и позвао обе стране да искажу крајњу суздржаност како би се спречила даља ескалација.

Колики је утицај на цену нафте?
Израелски удари на Иран подстакли су бојазан да ће цене нафте скочити на 100 долара по барелу, јавио је Ројтерс.

Тржишта посебно зазиру од потенцијалне ескалације.

Ако Иран буде узвратио изван израелске територије, нарочито остваривањем претње да ће затворити Ормуски мореуз, то би могло довести до драстичног скока цена.

Отприлике 20 одсто светског снабдевања нафтом, или око 20 милиона барела дневно, протиче кроз овај мореуз, што га чини најкритичнијим уским грлом у светској трговини енергентима.

Његово затварање осујетило би извозе крупних произвођача као што су Иран, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Ирак, од којих већина снабдева азијска тржишта.

Цена сирове нафте скочила је скоро 8 одсто услед страхова од ширег регионалног сукоба.

Међутим, иранска Национална компанија за рафинирање и дистрибуцију нафте саопштила је да рафинерије и складишта остају нетакнута и потпуно оперативна.

Србија Данас/BBC на српском