Свет ово није видео од 1945. године, пред нама ноћ која може да промени све: Почиње Трећи светски рат? САД спрема напад на Иран

Напетости на Блиском истоку сваким даном достижу нове размере, а могућност да Сједињене Америчке Државе директно нападну Иран постаје све реалнија. У тренутку када израелска војска спроводи интензивне нападе на иранске циљеве, а Иран узвраћа дроновима, ракетама и cyber операцијама, кључна непознаница у једначини глобалне безбедности јесте - хоће ли се САД отворено укључити у сукоб и шта би то значило за цео свет?

Улазак САД у рат - прекретница сукоба

Уколико би америчке снаге извршиле директан војни напад на Иран, рецимо ракетирањем кључних војних и нуклеарних постројења, то би несумњиво представљало улазак у отворени рат. Иако САД већ војно подржава Израел, до сада су се уздржавале од непосредног учешћа у нападима. Међутим, из Беле куће све чешће стижу поруке да је "стрпљење на измаку", док председник Доналд Трамп отворено разматра ударе на иранску територију.

У том сценарију, одговор Ирана не би био ограничен само на израелске циљеве - Техеран би готово сигурно активирао све расположиве снаге, укључујући Хезболах у Либану, хуте у Јемену и шиитске милиције у Ираку и Сирији, чиме би Блиски исток практично експлодирао у вишеструком рату. Иран би могао напасти америчке базе у региону, укључујући оне у Ираку, Бахреину, Кувајту и Саудијској Арабији.

Последице по свет - економски и безбедносни шок

Најдиректнији удар би доживео светски енергетски сектор. Хормушки мореуз, кроз који пролази око 20% глобалне нафте, одмах би био затворен или би дошло до напада на танкере. Цена нафте би могла да скочи на преко 150 долара по барелу, што би покренуло талас поскупљења широм света - од горива до основних животних намирница. Инфлација, која се већ задржава на високом нивоу у многим земљама, додатно би подивљала.

Тржишта капитала би такође бурно реаговала - берзе би забележиле оштар пад, инвеститори би бежали у злато и сигурније валуте попут швајцарског франка и америчког долара, а ланци снабдевања, који су и даље осетљиви након пандемије и рата у Украјини, претрпели би нови удар.

У безбедносном смислу, постојала би реална опасност од ширења тероризма у Европи и САД. Ирански савезници и симпатизери могли би покренути нападе унутар земаља НАТО-а, док би глобална безбедносна ситуација постала екстремно нестабилна.

Русија и Кина - неми посматрачи или активни учесници?

Још једна важна непознаница је како би се поставиле силе попут Русије и Кине. И док би Пекинг вероватно позивао на мир како би сачувао глобалне економске интересе, Москва би могла искористити ситуацију да прошири свој утицај у Сирији, Ираку и другим деловима региона. У најгорем сценарију, свет би могао сведочити отварању новог глобалног сукоба по линији Исток–Запад, са свим опасностима које таква конфронтација носи.

Да ли је трећи светски рат на помолу?

Иако још увек постоје дипломатски канали који би могли успорити или спречити отворени сукоб САД и Ирана, тренутна динамика делује забрињавајуће. Уколико се ситуација не стабилизује у данима који долазе, свет би могао ући у нову фазу глобалног конфликта, какав није виђен од Другог светског рата.

Питање није више да ли ће доћи до сукоба, већ - када и колико ће бити разоран. А када рат крене, последице неће осећати само Техеран и Тел Авив, већ и Београд, Берлин, Њујорк и цео свет.