Svet ovo nije video od 1945. godine, pred nama noć koja može da promeni sve: Počinje Treći svetski rat? SAD sprema napad na Iran

Napetosti na Bliskom istoku svakim danom dostižu nove razmere, a mogućnost da Sjedinjene Američke Države direktno napadnu Iran postaje sve realnija. U trenutku kada izraelska vojska sprovodi intenzivne napade na iranske ciljeve, a Iran uzvraća dronovima, raketama i cyber operacijama, ključna nepoznanica u jednačini globalne bezbednosti jeste - hoće li se SAD otvoreno uključiti u sukob i šta bi to značilo za ceo svet?

Ulazak SAD u rat - prekretnica sukoba

Ukoliko bi američke snage izvršile direktan vojni napad na Iran, recimo raketiranjem ključnih vojnih i nuklearnih postrojenja, to bi nesumnjivo predstavljalo ulazak u otvoreni rat. Iako SAD već vojno podržava Izrael, do sada su se uzdržavale od neposrednog učešća u napadima. Međutim, iz Bele kuće sve češće stižu poruke da je "strpljenje na izmaku", dok predsednik Donald Tramp otvoreno razmatra udare na iransku teritoriju.

U tom scenariju, odgovor Irana ne bi bio ograničen samo na izraelske ciljeve - Teheran bi gotovo sigurno aktivirao sve raspoložive snage, uključujući Hezbolah u Libanu, hute u Jemenu i šiitske milicije u Iraku i Siriji, čime bi Bliski istok praktično eksplodirao u višestrukom ratu. Iran bi mogao napasti američke baze u regionu, uključujući one u Iraku, Bahreinu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji.

Posledice po svet - ekonomski i bezbednosni šok

Najdirektniji udar bi doživeo svetski energetski sektor. Hormuški moreuz, kroz koji prolazi oko 20% globalne nafte, odmah bi bio zatvoren ili bi došlo do napada na tankere. Cena nafte bi mogla da skoči na preko 150 dolara po barelu, što bi pokrenulo talas poskupljenja širom sveta - od goriva do osnovnih životnih namirnica. Inflacija, koja se već zadržava na visokom nivou u mnogim zemljama, dodatno bi podivljala.

Tržišta kapitala bi takođe burno reagovala - berze bi zabeležile oštar pad, investitori bi bežali u zlato i sigurnije valute poput švajcarskog franka i američkog dolara, a lanci snabdevanja, koji su i dalje osetljivi nakon pandemije i rata u Ukrajini, pretrpeli bi novi udar.

U bezbednosnom smislu, postojala bi realna opasnost od širenja terorizma u Evropi i SAD. Iranski saveznici i simpatizeri mogli bi pokrenuti napade unutar zemalja NATO-a, dok bi globalna bezbednosna situacija postala ekstremno nestabilna.

Rusija i Kina - nemi posmatrači ili aktivni učesnici?

Još jedna važna nepoznanica je kako bi se postavile sile poput Rusije i Kine. I dok bi Peking verovatno pozivao na mir kako bi sačuvao globalne ekonomske interese, Moskva bi mogla iskoristiti situaciju da proširi svoj uticaj u Siriji, Iraku i drugim delovima regiona. U najgorem scenariju, svet bi mogao svedočiti otvaranju novog globalnog sukoba po liniji Istok–Zapad, sa svim opasnostima koje takva konfrontacija nosi.

Da li je treći svetski rat na pomolu?

Iako još uvek postoje diplomatski kanali koji bi mogli usporiti ili sprečiti otvoreni sukob SAD i Irana, trenutna dinamika deluje zabrinjavajuće. Ukoliko se situacija ne stabilizuje u danima koji dolaze, svet bi mogao ući u novu fazu globalnog konflikta, kakav nije viđen od Drugog svetskog rata.

Pitanje nije više da li će doći do sukoba, već - kada i koliko će biti razoran. A kada rat krene, posledice neće osećati samo Teheran i Tel Aviv, već i Beograd, Berlin, Njujork i ceo svet.