Свет у пламену након операције у Венецуели: Трамп срушио Мадура за један дан, Русија и Кина остале без кључне базе – спрема ли се одговор који мења историју?

Амерички удар на Каракас послао је шок-таласе који су се осетили у Москви и Пекингу. Ово су његове последице. Био је то тренутак као створен за Нетфликс, дајући Доналду Трампу управо ону врсту спектакла који привлачи пажњу, какву је прижељкивао.

Мало је посматрача веровало да Сједињене Државе могу извести хируршку операцију која је успела да зароби и извуче Николаса Мадура, председника Венецуеле, и његову супругу Силију Флорес.

лако је замислити да је муњевити упад у венецуеланску престоницу изазвао дубоку нелагоду у Москви и Пекингу, главним страним покровитељима господина Мадура. На крају крајева, САД су, по свему судећи, управо с неочекиваном лакоћом пресекле главни јужноамерички крак глобалне антиамеричке мреже.

Свакако, ниједан аутократа не воли да види како је један од ''њихових'' ухваћен, окован и одведен – а његова судбина препуштена страном суду.

Лако је замислити да се руски лидер, који је и сам оптужен пред Међународним кривичним судом за ратне злочине, слично узнемирио и због Мадурове судбине.

Ипак, те бојазни можда нису тако дубоке како би се могло претпоставити.

У Москви и Пекингу сигурно има оних који ће закључити да је операција у Каракасу још један доказ да је Трамп више заинтересован за регионално него за глобално показивање силе – да је, другим речима, насилник у сопственом дворишту, али кукавица на светској сцени.

До сада се Трамп показао спремним да афирмише доминацију на широком, али ограниченом плану: покрећући спорадичне, уско циљане ваздушне ударе против огранака Исламске државе у Нигерији, хутских милитаната у Јемену, као и спектакуларну, али краткотрајну операцију против иранског нуклеарног програма.

Такве мисије, примећују критичари, делимично делују као да су осмишљене да испоруче ''шоу-бизнис'' тренутак победе који се добро прима код председникове базе бирача.

Трампа, како ће му саветници поручивати Владимиру Путину и Си Ђинпингу, очигледно задовољава да улази у сукобе са слабијим противницима. Показао је знатно мању спремност да се супротстави Русији због Украјине, а истовремено је изазвао страховања да би, у потрази за великим договором са Кином, могао да напусти Тајван.

Потенцијални губитак приступа венецуеланској енергији такође ће погодити Русију и Кину. Руске компаније имају значајне уделе у венецуеланској економији кроз заједничка улагања у нафтна поља у појасу Ориноко, док је Кина највећи поверилац те земље.

Пошто Трамп очигледно разматра могућност да Сједињене Државе у пост-Мадуровом периоду замене обе земље као главног енергетског партнера Венецуеле, њихове амбиције у Америци претрпеле су озбиљне ударце. Али постоје и одређене предности.

Огорчење у Јужној Америци и бес широм земаља у развоју могли би се на крају одиграти у корист Русије.

Москва је брзо осудила ''чин оружане агресије'' и биће заинтересована да САД прикаже као претњу међународном поретку, користећи ову операцију као оправдање за сопствену агресију у Украјини.