Svet u plamenu nakon operacije u Venecueli: Tramp srušio Madura za jedan dan, Rusija i Kina ostale bez ključne baze – sprema li se odgovor koji menja istoriju?
Pad Madurovog režima predstavlja strateški udarac za Rusiju i Kinu, čije su ekonomske i geopolitičke ambicije u Venecueli sada dovedene u pitanje.
Američki udar na Karakas poslao je šok-talase koji su se osetili u Moskvi i Pekingu. Ovo su njegove posledice. Bio je to trenutak kao stvoren za Netfliks, dajući Donaldu Trampu upravo onu vrstu spektakla koji privlači pažnju, kakvu je priželjkivao.
Malo je posmatrača verovalo da Sjedinjene Države mogu izvesti hiruršku operaciju koja je uspela da zarobi i izvuče Nikolasa Madura, predsednika Venecuele, i njegovu suprugu Siliju Flores.
lako je zamisliti da je munjeviti upad u venecuelansku prestonicu izazvao duboku nelagodu u Moskvi i Pekingu, glavnim stranim pokroviteljima gospodina Madura. Na kraju krajeva, SAD su, po svemu sudeći, upravo s neočekivanom lakoćom presekle glavni južnoamerički krak globalne antiameričke mreže.
Svakako, nijedan autokrata ne voli da vidi kako je jedan od ''njihovih'' uhvaćen, okovan i odveden – a njegova sudbina prepuštena stranom sudu.
Lako je zamisliti da se ruski lider, koji je i sam optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine, slično uznemirio i zbog Madurove sudbine.
Ipak, te bojazni možda nisu tako duboke kako bi se moglo pretpostaviti.
U Moskvi i Pekingu sigurno ima onih koji će zaključiti da je operacija u Karakasu još jedan dokaz da je Tramp više zainteresovan za regionalno nego za globalno pokazivanje sile – da je, drugim rečima, nasilnik u sopstvenom dvorištu, ali kukavica na svetskoj sceni.
Do sada se Tramp pokazao spremnim da afirmiše dominaciju na širokom, ali ograničenom planu: pokrećući sporadične, usko ciljane vazdušne udare protiv ogranaka Islamske države u Nigeriji, hutskih militanata u Jemenu, kao i spektakularnu, ali kratkotrajnu operaciju protiv iranskog nuklearnog programa.
Takve misije, primećuju kritičari, delimično deluju kao da su osmišljene da isporuče ''šou-biznis'' trenutak pobede koji se dobro prima kod predsednikove baze birača.
Trampa, kako će mu savetnici poručivati Vladimiru Putinu i Si Đinpingu, očigledno zadovoljava da ulazi u sukobe sa slabijim protivnicima. Pokazao je znatno manju spremnost da se suprotstavi Rusiji zbog Ukrajine, a istovremeno je izazvao strahovanja da bi, u potrazi za velikim dogovorom sa Kinom, mogao da napusti Tajvan.
Potencijalni gubitak pristupa venecuelanskoj energiji takođe će pogoditi Rusiju i Kinu. Ruske kompanije imaju značajne udele u venecuelanskoj ekonomiji kroz zajednička ulaganja u naftna polja u pojasu Orinoko, dok je Kina najveći poverilac te zemlje.
Pošto Tramp očigledno razmatra mogućnost da Sjedinjene Države u post-Madurovom periodu zamene obe zemlje kao glavnog energetskog partnera Venecuele, njihove ambicije u Americi pretrpele su ozbiljne udarce. Ali postoje i određene prednosti.
Ogorčenje u Južnoj Americi i bes širom zemalja u razvoju mogli bi se na kraju odigrati u korist Rusije.
Moskva je brzo osudila ''čin oružane agresije'' i biće zainteresovana da SAD prikaže kao pretnju međunarodnom poretku, koristeći ovu operaciju kao opravdanje za sopstvenu agresiju u Ukrajini.
