Тако је говорио Трамп: Да ли његова прва председничка беседа значи да САД траже нову жртву на карти света?

Амерички председник Доналд Трамп одржао је у Конгресу свој први говор о стању нације.

Реч је о својеврсном извештају који први човек САД саопштава једном годишње, а често се узима и као фактор за одређивање смерница будуће америчке политике. Ово је био и један од оних говора за које можемо претпоставити да није препуштен Трампу на вољу. У коликој је мери Трамп аутор текста, а колико је у састављању учествовао остатак државног врха, није јавна информација, но имајући у виду ту претпоставку осврт на овај говор итекако је битан.

- Сваког дана од кад сам преузео власт крећемо се напред с јасном визијом и исправном мисијом: учинити Америку поново великом за све Американце - рекао је Трамп на почетку свог говора дајући свима до знања да је његова мантра и даље актуелна иако се многи и даље питају шта то заправо значи.

Можда Трамп мисли на међународни углед Америке, а ако му је то намера, онда му и не иде баш најбоље јер мало ко га сматра популарним председником. Трамп воли да нагласи, кад су америчке унутрашње ствари у питању, рекордне зараде које остварује Вол стрит, но велико је питање може ли се то користити као опште мерило економског опоравка? Тачно је да је незапосленост смањена и да америчка економија расте из месеца у месец али тај опоравак почео је и пре доласка Трампа на власт.

Америчка економија осцилира али Трамп свакако може бити задовољан с његовом 2017. годином.

Незапосленост је данас мања него пред избијање велике финансијске кризе пре десетак година али то није у потпуности Трампова заслуга већ део тренда који је на снази већ годинама. Многи ће рећи да се запосленост попуњава у лошијим пословима и да стопа незапослености није нужно адекватан показатељ. Но, како било да било, запосленост је свакако боља од незапослености, а око тога сложиће се готово сви амерички радници.

Је ли се америчка економија побољшала? То је јако занимљиво питање јер зависи кога питате. Републикански гласачи сматрају да је све нагло кренуло на боље откако је Трамп на власти док демократски гласачи ситуацију виде посве другачијом.

Осврнимо се сада и на друге сегменте његовог говора.

Његове патриотске параграфе можемо комотно прескочити јер се у суштини ради само о једном те истом доказивању службене идеологије америчке посебности. Цитираћемо само један чисто да појаснимо о каквом случају је реч:

- Заједно поново откривамо амерички начин. Ми у Америци знамо да су вера и породица, а не влада и бирократија, центар америчког живота. Наш мото је "у Бога верујемо". Славимо нашу полицију, нашу војску и наше сјајне ветеране као хероје који заслужују нашу безрезервну и тоталну подршку - поручио је Трамп.

Овај параграф је заправо сасвим довољан јер говори све о Трамповој Америци.

Трамп заиста не делује као религиозна особа већ пре као неко ко ће брзо посегнути за религијском картом ако сматра да је то потребно. Истицање безрезервне подршке за ветеране, ма шта чинили по страним ратиштима, такође је симптоматично али за америчку политику уопште. Нешто слично је говорио и његов претходник Барак Обама.

Трамп је говорио и о имиграцији према којој је и даље критичан али сада је већ спреман на поједине консензусе.

Знатан део последњег дела говора посветио је спољној политици. По питању Авганистана рекао је како америчка војска "више није ограничена роковима" из чега би се могло протумачити да САД можда никад ни не планира да напусти ту стратешки врло важну земљу. Уз то је очекивано најавио како америчка борба против тероризма никада не престаје.

Споменуо је и протесте "против диктатуре" у Ирану и како је одмах подржао демонстранте. Заправо се тиме поприлично прерачунао јер протести потрајали свега неколико дана док су Трамп и чланови његове администрације најављивали "Персијско пролеће".

- Моја администрација је такође увела жестоке санкције против комунистичких и социјалистичких диктатура Кубе и Венецуеле. Но, нити један режим није толико окрутан и бруталан према властитом народу као окрутни севернокорејски режим. Можемо се само надати да је одустао од сулудих идеја масовног убиства невиних цивила - поручио је Трамп и нагласио да ће зауставити непријатеље у Пјонгјангу. 

А где су у Трамповом говору Русија и Кина? То је питање које су сигурно сви демократски критичари у САД-у имали на уму од почетка Трамповог говора.

Амерички председник је тек на крају споменуо Русију и Кину али само у једном кратком сегменту говора што никако не може задовољити оне који га и даље гледају као агента Кремља:

- Док поново изграђујемо америчку снагу и поверење код куће, у исто време враћамо нашу снагу у међународној арени. Широм света одметнути режими, терористичке скупине и ривали попут Кине и Русије, представљају изазов нашим интересима, економији и нашим вредностима. У суочавању с овим страшним опасностима знамо како је слабост најбољи пут према сукобу док је моћ без премца најсигурнији пут према нашој истинској и великој одбрани.

Тако је говорио Трамп. 

Већ су му многи замерили што није ударио више по Москви и Пекингу. А да је то учинио изгледало би као да подилази својим политичким противницима, а то не планира да учини. 

САД траже нову мету

Прва година мандата је прошла и чини се како Трамп намерава да остане у Белој кући још барем три, а он се нада и седам.

А шта се десило с покушајима рушења Трампа с власти? Та кампања се мало "издувала" и то због чињенице да је била празна од почетка. Није толико ствар у томе колико у чињеници да од Трампове иницијалне непредвидљивости није остало готово ништа. Трамп сада седи чврсто на трону естаблишмента по којем је пљувао да би се домогао власти и не пада му на памет да сада љуља трон на којем седи.

Имамо дакле поново једну предвидљиву Америку у којој су се неоконзервативци поново домогли слатке власти. Имајући то у виду није тешко прогнозирати где идемо - нови сукоби су загарантовани и право је чудо да Трамп није отворио барем још један фронт до краја 2017. године.

Ове године вероватно то има у плану и неко ће сигурно настрадати од овакве Америке.

Но, ако се већ морају борити с неким, нека онда своје оружје демонстрирају овог пута против неког конкретног, а не противника који се не може ни одбранити, рецимо против Турске на северу Сирије где пустињског простора за окршај имају у изобиљу.

Но, то се вероватно неће десити, већ ће жртве бити неко много слабији и неко ко није у стању узвратити ударац - таква бојишта на карти света сада траже Трампови људи.