Технолошки џинови под притиском: Након блокаде мореуза, Иран отвара нови фронт - потез који би могао да уздрма глобалну геополитичку сцену
Најаве о контроли подморских каблова изазвале су забринутост да би глобални проток података и финансијски системи могли бити озбиљно угрожени.
Након успешне ратне блокаде Ормуског мореуза, Иран се окреће подморским интернет кабловима који пролазе испод овог пловног пута и преносе огроман финансијски и дигитални промет између Европе, Азије и Персијског залива, пренео је CNN.
Техеран планира да највећим светским технолошким компанијама, као што су Гугл, Мајкросфт, Мета и Амазон, наплаћује транзитне царине и лиценце за пролазак кроз њихове територијалне воде, а право на поправке и одржавање додели искључиво иранским фирмама.
Државни медији су уз ове најаве упутили и прикривене претње да би глобални проток података, вредан билионе долара, могао бити потпуно прекинут уколико технолошки гиганти одбију сарадњу.
Ипак, остаје нејасно како режим планира да спроведе ову наплату у дело, пошто америчке санкције строго забрањују овим компанијама било какво пословање са Ираном.
Шта кажу аналитичари?
Међународни оператери су због безбедносних ризика намерно избегавали иранске воде и груписали каблове уз оманску страну мореуза, али два кључна интерконтинентална кабла ипак пролазе директно кроз суверену територију Ирана. Аналитичари сматрају да је ова стратегија покушај Техерана да наметне толико високу економску цену глобалном друштву, да се нико не би усудио да настави војне ударе на њихову земљу.
Са правне стране, ирански медији се позивају на Конвенцију Уједињених нација о праву мора која обалним државама даје право да одређују услове за каблове у свом територијалном мору, наводећи Египат и Суецки канал као успешан економски преседан.
Ко би био највише погођен?
Стручњаци за међународно право ипак упозоравају да је Ормуски мореуз природни пролаз са другачијим правним оквиром, па би једнострано увођење дажбина на већ постојеће каблове представљало кршење ранијих уговора.
Евентуално оштећење ове инфраструктуре највише би погодило банкарски сектор у Персијском заливу и ИТ индустрију у Индији, док би поправке у зони тренутног ратног сукоба биле екстремно ризичне и компликоване, преноси "Index".