Прва година другог Трамповог мандата у знаку војних сукоба: Јесмо ли га идеализовали када смо га прозвали за светског миротворца? (ФОТО/ВИДЕО)

Када је Доналд Трамп 20. јануара 2025. године положио заклетву за свој други мандат, свет је слушао реторику која је била позната из његове прве изборне кампање. Обећао је завршетак "бескрајног ратовања", повлачење Сједињених Америчких Држава из улоге "глобалног полицајца" и фокусирање на унутрашњу обнову.

- Наш успех ћемо оцењивати не према биткама које добијемо, већ према ратовима које завршимо - изјавио је тада.

Међутим, само дванаест месеци касније, геополитичка ситуација није могла бити другачија. До јануара 2026. године, Трампова администрација се не само да није повукла, већ је започела низ офанзивних кампања које по интензитету и дрскости превазилазе чак и интервенционизам који је био присутан на крају 20. и почетку 21. века.

Од Венецуеле до Ирана, од Сомалије до Јемена, Вашингтон је покренуо војне операције у најмање седам суверених држава у протеклој години, бомбардујући више земаља у једној години него током целог свог првог мандата.

Јасно је да је у Трамповом другом мандату "Миротворац" постао архитекта нове, бруталне доктрине глобалне нестабилности.

Венецуела: Операција "Апсолутна одлучност"

Најдраматичнији испад нове америчке политике силе одиграо се у првим данима 2026. године, потезом који је запрепастио међународну јавност. Оно што је започело као поморска блокада завршило се отвореном војном интервенцијом и потенцијалном сменом власти у Каракасу.

Увод у сукоб била је промена реторике током јесени 2025. године, када је Бела кућа фокус са демократије преусмерила на наратив о "нарко-тероризму“. Пресудан тренутак представљало је проглашење "Картела де лос солес", наводно повезаног са самим врхом венецуеланске власти, за страну терористичку организацију. Тиме је Трампово "Ратно министарство", како је симболично преименовано Министарство одбране, добило основ да заобиђе међународно право и стране званичнике означи као легитимне војне циљеве.

У ноћи између 2. и 3. јануара 2026. године започета је операција "Апсолутна одлучност“. Више од 150 војних летелица успоставило је потпуну ваздушну контролу над Каракасом, док су специјалне јединице извеле прецизан, циљано усмерен напад на такозвану „војну тврђаву“ у самом центру престонице. Исход је био без преседана: Николас Мадуро је ухапшен, пребачен на амерички брод "Иво Џима" и фотографисан са повезом преко очију и лисицама на рукама.

Доналд Трамп је акцију описао као "један од најснажнијих приказа америчке војне моћи у историји", истичући да током операције није било америчких жртава.

Међутим, политички потези који су уследили били су још радикалнији. На конференцији одржаној у Мар-а-Лагу, Трамп је практично прогласио амерички протекторат, поручивши да ће Сједињене Државе "управљати" Венецуелом док се не обезбеди контролисана транзиција власти.

Уместо дугогодишње опозиционе савезнице Марије Корине Мачадо, коју је одбацио уз оцену да нема довољно подршке и ауторитета у земљи, Трамп је као кључну саговорницу и партнерку одабрао Мадурову потпредседницу Делси Родригез. Образложење за тај потез било је једноставно – чисти политички прагматизам.

- Она је, у суштини, спремна да уради оно што ми сматрамо неопходним како би Венецуела поново постала велика - изјавио је Трамп. У пракси, тај слоган значи отварање врата америчким нафтним компанијама и наплату оперативних трошкова директно из венецуеланских ресурса, чиме је јасно потврђен заокрет са идеолошке реторике ка чистом трансакционом империјализму.

Трамп је притом најавио и могућност нових удара на Венецуелу, поручивши да су Сједињене Државе спремне на "још снажније акције". 

Увертира за инвазију на Венецуелу била је операција "Јужно копље“, којом је Карипско море претворено у полигон за демонстрацију бруталне војне силе. За разлику од ранијих полицијских процедура Обалске страже, америчким снагама дато је овлашћење да употребе смртоносну силу против сумњивих цивилних пловила.

Државни секретар Марко Рубио без задршке је објаснио нову стратегију: - Уместо пресретања, по налогу председника, једноставно смо га уништили у ваздуху.

До краја 2025. године у тим нападима страдало је више од стотину људи, док критичари упозоравају да вансудска ликвидација осумњичених кријумчара на отвореном мору може представљати ратни злочин. Кампања је обухватила и прикривене ударе на копнену инфраструктуру у Венецуели, спровођене недељама уочи саме инвазије.

Иран: Операција "Поноћни чекић“

Док је Венецуела послужила као терен за смену власти, Иран је означен као циљ планског разарања. Током лета 2025. године, Трамп је донео одлуку да ирански нуклеарни програм заустави силом, а не преговорима.

Операција "Поноћни чекић" започела је 22. јуна 2025. године. Из базе у Мисурију полетело је седам стратешких бомбардера Б-2 Спирит, носећи ГБУ-57А/Б бомбе тешке 14 тона – једино конвенционално оружје које може да пробије дубоко укопане, планинске објекте. Мете су били нуклеарни комплекси у Фордоу и Натанзу, док су напад додатно подржале крстареће ракете Томахавк. Циљ операције био је, како је наведено, "потпуно и апсолутно уништење" иранских нуклеарних капацитета.

Иако су обавештајни извештаји сугерисали да је нуклеарни програм враћен уназад свега око две године и да није трајно елиминисан, политичка порука била је недвосмислена. Трамп је тиме успоставио нову доктрину одвраћања, јасно поручивши Техерану да би сваки покушај поновне изградње капацитета био дочекан још жешћим ударом. У циничном тону је додао да је после напада чак и Ирак постао "знатно кооперативнији", тврдећи да Иран више не представља "силеџију Блиског истока".

Јемен: цена слободе пловидбе

У сенци конфронтације са Ираном, Сједињене Државе воде скупу ваздушну кампању на југу Арабијског полуострва. Операција "Раф Ридер", спровођена од марта до маја 2025. године, била је усмерена на смањење способности Хута да угрожавају међународно трговачко бродарство.

Била је то кампања у којој су долари супротстављени идеологији. Већ током првог месеца, трошкови муниције премашили су милијарду долара. Иако су у ваздушним ударима убијене стотине бораца Хута, операција је окончана трансакционим миром, уз посредовање Омана.

Трамп је прогласио победу након што су Хути пристали да обуставе нападе на међународни поморски саобраћај. Међутим, детаљи договора разоткривају суштину политике "Америка на првом месту": примирје се није односило на Израел. Док су економски интереси Сједињених Држава заштићени, савезници су остављени да се сами суоче са претњом.

Африка: Тихи ратови и "божићни поклон"

Мање упадљива, али ништа мање разорна, била је ескалација сукоба на афричком континенту. Администрација Доналда Трампа дискретно је претворила Сомалију и Нигерију у зоне отворених борби, укидајући бирократске баријере које су постојале током мандата Џоа Бајдена.

У Сомалији је оборен преседан: до јуна 2025. године АФРИКОМ је извео више ваздушних удара него Бајденова администрација током читавог свог мандата, а до краја године тај број је достигао 111. Порука упућена милитантним групама била је крајње јасна и немилосрдна: Наћи ћемо вас и убити.

У Нигерији је интервенција добила идеолошки, па чак и верски предзнак. На сам Божић 2025. године, америчке снаге извеле су ваздушне нападе на припаднике ИСИС-а и групе Лакурава. На друштвеној мрежи Truth Социал, Трамп је овај удар приказао као заштиту хришћана, називајући га "божићним поклоном".

Ово правдање војних акција кроз призму верске солидарости поставља опасан преседан у ионако поларизованом региону Сахела.

Сирија и Ирак: освета без милости

У Леванту, америчка политика сводила се на немилосрдну одмазду. Када је симпатизер ИСИС-а у децембру 2025. године убио два америчка војника у Сирији, одговор је био несразмеран. Покренута је операција "Удар сокола", током које су авиони А-10 и ракетни системи ХИМАРС уништили више од 70 циљева широм централне Сирије.

Ово је била демонстрација силе са јасном поруком: сваки амерички губитак биће вишеструко надокнађен. Слична тактика примењена је у Ираку, где су високи команданти ИСИС-а ликвидирани циљаним дрон нападима, потврђујући да Трамп третира ирачки ваздушни простор као своје лично двориште.

Анализа прве године другог мандата указује на јасно обликовану, иако узнемирујућу, војну доктрину. 

Трамп је суштински редефинисао појам "миротворства“. За њега мир не значи одсуство сукоба, већ одсуство отпора америчкој вољи. У години која следи, свет се суочава с реалношћу у којој је готово једина извесност то да ће Вашингтон, ако се осети и најмање изазваним, први повући обарач – и учинити то с намером да противнике потпуно уклони.

Извор: Србија Danas/Klix.ba