Prva godina drugog Trampovog mandata u znaku vojnih sukoba: Jesmo li ga idealizovali kada smo ga prozvali za svetskog mirotvorca? (FOTO/VIDEO)

Kada je Donald Tramp 20. januara 2025. godine položio zakletvu za svoj drugi mandat, svet je slušao retoriku koja je bila poznata iz njegove prve izborne kampanje. Obećao je završetak "beskrajnog ratovanja", povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz uloge "globalnog policajca" i fokusiranje na unutrašnju obnovu.

- Naš uspeh ćemo ocenjivati ne prema bitkama koje dobijemo, već prema ratovima koje završimo - izjavio je tada.

Međutim, samo dvanaest meseci kasnije, geopolitička situacija nije mogla biti drugačija. Do januara 2026. godine, Trampova administracija se ne samo da nije povukla, već je započela niz ofanzivnih kampanja koje po intenzitetu i drskosti prevazilaze čak i intervencionizam koji je bio prisutan na kraju 20. i početku 21. veka.

Od Venecuele do Irana, od Somalije do Jemena, Vašington je pokrenuo vojne operacije u najmanje sedam suverenih država u protekloj godini, bombardujući više zemalja u jednoj godini nego tokom celog svog prvog mandata.

Jasno je da je u Trampovom drugom mandatu "Mirotvorac" postao arhitekta nove, brutalne doktrine globalne nestabilnosti.

Venecuela: Operacija "Apsolutna odlučnost"

Najdramatičniji ispad nove američke politike sile odigrao se u prvim danima 2026. godine, potezom koji je zaprepastio međunarodnu javnost. Ono što je započelo kao pomorska blokada završilo se otvorenom vojnom intervencijom i potencijalnom smenom vlasti u Karakasu.

Uvod u sukob bila je promena retorike tokom jeseni 2025. godine, kada je Bela kuća fokus sa demokratije preusmerila na narativ o "narko-terorizmu“. Presudan trenutak predstavljalo je proglašenje "Kartela de los soles", navodno povezanog sa samim vrhom venecuelanske vlasti, za stranu terorističku organizaciju. Time je Trampovo "Ratno ministarstvo", kako je simbolično preimenovano Ministarstvo odbrane, dobilo osnov da zaobiđe međunarodno pravo i strane zvaničnike označi kao legitimne vojne ciljeve.

U noći između 2. i 3. januara 2026. godine započeta je operacija "Apsolutna odlučnost“. Više od 150 vojnih letelica uspostavilo je potpunu vazdušnu kontrolu nad Karakasom, dok su specijalne jedinice izvele precizan, ciljano usmeren napad na takozvanu „vojnu tvrđavu“ u samom centru prestonice. Ishod je bio bez presedana: Nikolas Maduro je uhapšen, prebačen na američki brod "Ivo Džima" i fotografisan sa povezom preko očiju i lisicama na rukama.

Donald Tramp je akciju opisao kao "jedan od najsnažnijih prikaza američke vojne moći u istoriji", ističući da tokom operacije nije bilo američkih žrtava.

Međutim, politički potezi koji su usledili bili su još radikalniji. Na konferenciji održanoj u Mar-a-Lagu, Tramp je praktično proglasio američki protektorat, poručivši da će Sjedinjene Države "upravljati" Venecuelom dok se ne obezbedi kontrolisana tranzicija vlasti.

Umesto dugogodišnje opozicione saveznice Marije Korine Mačado, koju je odbacio uz ocenu da nema dovoljno podrške i autoriteta u zemlji, Tramp je kao ključnu sagovornicu i partnerku odabrao Madurovu potpredsednicu Delsi Rodrigez. Obrazloženje za taj potez bilo je jednostavno – čisti politički pragmatizam.

- Ona je, u suštini, spremna da uradi ono što mi smatramo neophodnim kako bi Venecuela ponovo postala velika - izjavio je Tramp. U praksi, taj slogan znači otvaranje vrata američkim naftnim kompanijama i naplatu operativnih troškova direktno iz venecuelanskih resursa, čime je jasno potvrđen zaokret sa ideološke retorike ka čistom transakcionom imperijalizmu.

Tramp je pritom najavio i mogućnost novih udara na Venecuelu, poručivši da su Sjedinjene Države spremne na "još snažnije akcije". 

Uvertira za invaziju na Venecuelu bila je operacija "Južno koplje“, kojom je Karipsko more pretvoreno u poligon za demonstraciju brutalne vojne sile. Za razliku od ranijih policijskih procedura Obalske straže, američkim snagama dato je ovlašćenje da upotrebe smrtonosnu silu protiv sumnjivih civilnih plovila.

Državni sekretar Marko Rubio bez zadrške je objasnio novu strategiju: - Umesto presretanja, po nalogu predsednika, jednostavno smo ga uništili u vazduhu.

Do kraja 2025. godine u tim napadima stradalo je više od stotinu ljudi, dok kritičari upozoravaju da vansudska likvidacija osumnjičenih krijumčara na otvorenom moru može predstavljati ratni zločin. Kampanja je obuhvatila i prikrivene udare na kopnenu infrastrukturu u Venecueli, sprovođene nedeljama uoči same invazije.

Iran: Operacija "Ponoćni čekić“

Dok je Venecuela poslužila kao teren za smenu vlasti, Iran je označen kao cilj planskog razaranja. Tokom leta 2025. godine, Tramp je doneo odluku da iranski nuklearni program zaustavi silom, a ne pregovorima.

Operacija "Ponoćni čekić" započela je 22. juna 2025. godine. Iz baze u Misuriju poletelo je sedam strateških bombardera B-2 Spirit, noseći GBU-57A/B bombe teške 14 tona – jedino konvencionalno oružje koje može da probije duboko ukopane, planinske objekte. Mete su bili nuklearni kompleksi u Fordou i Natanzu, dok su napad dodatno podržale krstareće rakete Tomahavk. Cilj operacije bio je, kako je navedeno, "potpuno i apsolutno uništenje" iranskih nuklearnih kapaciteta.

Iako su obaveštajni izveštaji sugerisali da je nuklearni program vraćen unazad svega oko dve godine i da nije trajno eliminisan, politička poruka bila je nedvosmislena. Tramp je time uspostavio novu doktrinu odvraćanja, jasno poručivši Teheranu da bi svaki pokušaj ponovne izgradnje kapaciteta bio dočekan još žešćim udarom. U ciničnom tonu je dodao da je posle napada čak i Irak postao "znatno kooperativniji", tvrdeći da Iran više ne predstavlja "siledžiju Bliskog istoka".

Jemen: cena slobode plovidbe

U senci konfrontacije sa Iranom, Sjedinjene Države vode skupu vazdušnu kampanju na jugu Arabijskog poluostrva. Operacija "Raf Rider", sprovođena od marta do maja 2025. godine, bila je usmerena na smanjenje sposobnosti Huta da ugrožavaju međunarodno trgovačko brodarstvo.

Bila je to kampanja u kojoj su dolari suprotstavljeni ideologiji. Već tokom prvog meseca, troškovi municije premašili su milijardu dolara. Iako su u vazdušnim udarima ubijene stotine boraca Huta, operacija je okončana transakcionim mirom, uz posredovanje Omana.

Tramp je proglasio pobedu nakon što su Huti pristali da obustave napade na međunarodni pomorski saobraćaj. Međutim, detalji dogovora razotkrivaju suštinu politike "Amerika na prvom mestu": primirje se nije odnosilo na Izrael. Dok su ekonomski interesi Sjedinjenih Država zaštićeni, saveznici su ostavljeni da se sami suoče sa pretnjom.

Afrika: Tihi ratovi i "božićni poklon"

Manje upadljiva, ali ništa manje razorna, bila je eskalacija sukoba na afričkom kontinentu. Administracija Donalda Trampa diskretno je pretvorila Somaliju i Nigeriju u zone otvorenih borbi, ukidajući birokratske barijere koje su postojale tokom mandata Džoa Bajdena.

U Somaliji je oboren presedan: do juna 2025. godine AFRIKOM je izveo više vazdušnih udara nego Bajdenova administracija tokom čitavog svog mandata, a do kraja godine taj broj je dostigao 111. Poruka upućena militantnim grupama bila je krajnje jasna i nemilosrdna: Naći ćemo vas i ubiti.

U Nigeriji je intervencija dobila ideološki, pa čak i verski predznak. Na sam Božić 2025. godine, američke snage izvele su vazdušne napade na pripadnike ISIS-a i grupe Lakurava. Na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je ovaj udar prikazao kao zaštitu hrišćana, nazivajući ga "božićnim poklonom".

Ovo pravdanje vojnih akcija kroz prizmu verske solidarosti postavlja opasan presedan u ionako polarizovanom regionu Sahela.

Sirija i Irak: osveta bez milosti

U Levantu, američka politika svodila se na nemilosrdnu odmazdu. Kada je simpatizer ISIS-a u decembru 2025. godine ubio dva američka vojnika u Siriji, odgovor je bio nesrazmeran. Pokrenuta je operacija "Udar sokola", tokom koje su avioni A-10 i raketni sistemi HIMARS uništili više od 70 ciljeva širom centralne Sirije.

Ovo je bila demonstracija sile sa jasnom porukom: svaki američki gubitak biće višestruko nadoknađen. Slična taktika primenjena je u Iraku, gde su visoki komandanti ISIS-a likvidirani ciljanim dron napadima, potvrđujući da Tramp tretira irački vazdušni prostor kao svoje lično dvorište.

Analiza prve godine drugog mandata ukazuje na jasno oblikovanu, iako uznemirujuću, vojnu doktrinu. 

Tramp je suštinski redefinisao pojam "mirotvorstva“. Za njega mir ne znači odsustvo sukoba, već odsustvo otpora američkoj volji. U godini koja sledi, svet se suočava s realnošću u kojoj je gotovo jedina izvesnost to da će Vašington, ako se oseti i najmanje izazvanim, prvi povući obarač – i učiniti to s namerom da protivnike potpuno ukloni.

Izvor: Srbija Danas/Klix.ba