"Трамп ће потписати!" Америка задаје снажан ударац Русији: Извори из Беле куће открили детаље

Једнако их је у септембру, због инфлаторне претње, подигла и Европска централна банка (ЕСБ). Федове камате сада су у распону од 3,75 до 4,00 одсто, а три кључне стопе ЕСБ-а износе 2,50, 2,65 и 2,90 одсто.

Нису потпуно упоредиве, али дају слику. Трамп је дао свој допринос тврдњом да би америчке камате требало да буду један одсто или ниже.

Медијски интерес привукла је и његова реакција на најаву да би Канада могла да постане прва придружена чланица ЕУ. Запретио је "веома високим царинама" ЕУ ако је тај потез замишљен као "непријатељски чин".

Демократе су покушале амандманом да појасне да се ЕУ не сматра једном земљом, али затворено правило расправе није дозволило да се о њему гласа на пленарној седници.

У таквом окружењу мањи интерес изазвала је вест која се чекала дуже од годину дана. Представнички дом америчког Конгреса у среду је са 262 гласа "за" и 159 "против" усвојио закон о санкцијама и царинама којим жели да се повећа економски притисак на Русију због рата у Украјини.

Страначка дисциплина није издржала: за је гласало 58 демократа (152 против), а против седам републиканаца (203 за). За је гласао и један независни посланик.

Закон сада иде на потпис Трампу, а из Беле куће потврђују да се његов потпис очекује наредних дана.

Неизвесност ће ипак висити у ваздуху док Трамп не стави онај карикатурални потпис, јер се закону противио више од годину дана. Иницијатор је био у јулу преминули сенатор Линдзи Грејем, кога је у Сенату заменила сестра. Грејемов кабинет је 10. јула, док је сенатор био у десетој ратној посети Украјини, објавио договор са Белом кућом којим је Трамп пристао на гласање. Идућег дана Грејем је умро у Вашингтону, у 71. години.

Трампова подршка коначно је обезбеђена након што је у пакет унето и петогодишње продужење Закона о санкцијама Ирану из 1996. године, који је требало да истекне ове године.

АФП подсећа да Трамп контролу над санкцијама и царинама радије држи у својим рукама него да политику одређује Конгрес.

Трампов став о Русији и даље је нетранспарентан. Ове недеље позвао је Украјину да престане да напада руска постројења за производњу дизела. Кремљу је, након недавне посете преговарачког тима Виткофа и Кушнера, јасно да амерички председник сада има важније бриге од Украјине: изборе у новембру и кризу у Заливу, а кинески председник Си Ђинпинг 23. септембра долази у Вашингтон.

Вест да је руски олигарх Умар Кремљов платио део забаве након свадбе Трамповог најстаријег сина баца озбиљну сумњу на председникове планове. Закон му даје овлашћење да одустане од нових санкција Русији ако потврди да је то у националном интересу САД.

- Немате много оваквих гласања у Конгресу која утичу на глобалне, геополитичке сукобе - рекао је у расправи републиканац Мајкл Мекол из Тексаса, један од предлагача.

Закон ће, додао је, директно утицати на сукоб који прети источној Европи и самом НАТО-у, може довести до његовог окончања и привести Путина за преговарачки сто.

Звучи подстицајно, али нереално је очекивати да би један закон могао да примора Путина на преговоре који нису у складу с његовим ратним циљевима.

Закон носи назив "Lindsey О. Грахам Санцтионинг Russia анд Иран Ацт оф 2026". Циља руску енергетску и одбрамбену индустрију, званичнике, банке и "флоту у сенци", танкере који заобилазе постојеће санкције.

Забрањује извоз америчких енергената у Русију, нова улагања и куповину руског државног дуга, а председнику даје овлашћење да на руски увоз уведе царину до 500 одсто.

Најважнија је одредба о трећим земљама: царине до 100 одсто на сву робу из пет највећих купаца руске нафте и гаса, као и из земаља које помажу у заобилажењу санкција. За гас постоји изузетак ако нека земља купује мање од 15 одсто укупног руског годишњег извоза и притом смањује увоз.

Посебан проблем је ЕУ. Закон не одређује сматра ли се Унија једном "земљом", а демократски амандман о томе није пуштен на гласање. Остаје отворено може ли Вашингтон царинско овлашћење да примени на Унију као целину или само на поједине чланице.

Кина и Индија највећи су купци руске нафте, следе Турска и ЕУ. Унија као целина и даље купује готово половину руског течног гаса и готово трећину гаса из гасовода, далеко изнад прага од 15 одсто који отвара врата изузетку.

Мађарска увози руски гас, Словачка нафту кроз нафтовод Дружба, а Француска течни гас.

Закон писан против Москве тако ствара правни темељ и за царине Бриселу, а потенцијално и Јапану или Турској, чланици НАТО-а. Будимпешти више не помаже ни лична веза: Виктор Орбан, Трампов идеолошки истомишљеник који је прошле јесени од Вашингтона издејствовао изузеће од санкција на руске енергенте, у априлу је изгубио власт, а нова влада Петера Мађара руски гас и нафту и даље купује.

- Пратимо напредак овог документа. Спада у категорију непријатељских поступака, а наметање додатних санкција од стране САД-а сигурно би закомпликовало напоре за постизање мировног споразума у Украјини - рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Индија је, пак, упозорила Вашингтон да би царине због куповине руске нафте могле да наштете билатералним односима.

Већина демократа гласала је против јер сматра да закон Трампу даје превелика царинска овлашћења која би могао да окрене против савезника, а овлашћења за санкције Русији већ има, али их не користи. Закон му, тврде, и превише олакшава избегавање санкција позивањем на национални интерес.

Демократа Дон Бејер из Вирџиније предвидео је да ће се поборници Украјине покајати: "Да, одмах након тога моћи ће да кажу: 'Stali смо уз Украјину.' Али када Доналд Трамп уведе нове царине нашим савезницима и изузме Русију од санкција, пропагандна победа Путина биће трајна, а штета уграђена у амерички закон."

Десетак републиканаца, преноси CNN, приватно је тражило од страначког руководства да избаци царинска овлашћења, страхујући од раста цена уочи избора. Блумберг пише да су гласање одлагали и лобисти Америчке трговинске коморе и других пословних удружења, забринути да закон ствара правни темељ за нови, широки царински режим према трговинским партнерима.

Украјина је закон поздравила, али забринутост у обе странке, међу лобистима и у свету разумљива је. Сијев долазак за недељу дана могао би да покаже колико је Трамп спреман да иде када је реч о царинама. Ако до тада потпише закон.

Србија Данас/Јутарњи лист