"Дошло је до велике промене у Европи" НАТО се мења из корена?! Трампов притисак променио многе планове
Доналд Трамп је успео да натера европске чланице НАТО-а да значајно повећају издатке за одбрану, али његова политика такође подстиче Европу да смањи своју војну зависност од Сједињених Држава. Анализа Ројтерса показује да је алијанса под великим притиском, али још увек није пред распадом.
Трамп је последњих месеци претио да ће смањити број америчких војника у Европи, нападао савезнике због недовољног трошења средстава и критиковао земље које нису безусловно подржале америчко-израелски рат против Ирана. Истовремено, Вашингтон наставља да улаже у кључне европске базе и користи их за операције на Блиском истоку и другде.
То је главни парадокс Трампове НАТО политике. Европа троши више на одбрану и преузима више одговорности, али истовремено губи веру да ће Сједињене Државе остати поуздан безбедносни партнер на дужи рок.
Бивши високи званичник америчке војне обавештајне службе Џ. Ц. Линцених рекао је за Ројтерс да је Трампов притисак произвео опипљиве резултате, али је такође створио нове несигурности. „Европа троши више, озбиљније схвата одбрану и прихвата више одговорности – то је прави успех. Али постоји и стварна забринутост да би Сједињене Државе могле да их напусте“, рекао је он.
Питање Члана 5, који наводи да је напад на једну чланицу напад на све, посебно је осетљиво. Ројтерс извештава да многи европски званичници верују да одвраћање функционише само ако Русија верује да би Сједињене Државе заправо браниле Европу. Управо је то поверење нарушено.
Трамп је раније отворено изјавио да не жели да брани чланице које не троше довољно на одбрану. Европске чланице и Канада су заједно потрошиле 2,3 одсто БДП-а на одбрану 2025. године, а све осим Шпаније су се сложиле да повећају издатке за одбрану и безбедност на пет одсто до 2035. године.
Амерички министар одбране Пит Хегсет намеравао је да објави повлачење око 25.000 америчких војника из Европе пре састанка НАТО-а у јуну, према изворима Ројтерса. Такав потез би спустио број америчких војника испод законски прописаног минимума од 76.000. План је наишао на отпор и унутар Трампове администрације и у Конгресу.
Пентагон је уместо тога покренуо шестомесечни преглед америчког војног присуства у Европи. У августу је савезницима послат документ са 57 питања која, између осталог, процењују колико јавно подржавају приоритете спољне политике Вашингтона.
САД тренутно имају више од 81.000 војника у Европи. Након руске инвазије на Украјину, тај број је порастао на око 105.000 под Џоом Бајденом, а до тренутка када се Трамп вратио у Белу кућу, смањио се.
Трампова реторика до сада није довела до повлачења Америке из кључне европске инфраструктуре. Вашингтон је наставио да улаже стотине милиона долара у базе у Шпанији, Румунији и другим земљама.
САД су уложиле више од 100 милиона долара у проширење ваздухопловне базе Михаил Когалничану, која би до 2040. године могла постати највећа ваздухопловна база НАТО-а у Европи. У Великој Британији, САД тренутно планирају улагања од преко 4,2 милијарде долара у седам ваздухопловних база.
Рат против Ирана је додатно показао колико је Вашингтон зависан од европске географије. Више од 500 америчких војних авиона прошло је кроз италијанске базе до краја јуна, а амерички бомбардери су такође користили британске базе за операције против иранских циљева.
Највећа дугорочна промена могла би се догодити у набавци наоружања. Ројтерс је открио да најмање осам чланица НАТО-а - Канада, Пољска, Данска, Шпанија, Норвешка, Турска, Француска и Немачка - траже начине да смање своју зависност од америчке војне технологије и одбрамбених компанија.
Канада је, на пример, изабрала аустралијски радарски систем уместо америчког, купује шведске авионе за рано упозоравање и разматра куповину Грипена уместо додатних Ф-35. Такође расте интересовање у Европи за развој сопствених система противваздушне одбране како би се смањила зависност од Патриота.
Бивши високи амерички обавештајни званичник Крис Чивис рекао је за Ројтерс да више не верује да је одговорно да европске земље у потпуности препусте своју безбедност Вашингтону. „Дошло је до заиста велике промене у Европи“, рекао је он. Формално повлачење САД из НАТО-а се и даље сматра мало вероватним.
Ројтерсови извори у Вашингтону кажу да би се ово суочило са снажним отпором и републиканаца и демократа у Конгресу, као и америчке одбрамбене индустрије, за коју је Европа огромно тржиште. Али, савез се већ мења: Европа више улаже, развија сопствене капацитете и све више разматра могућност да једног дана више неће моћи да се ослања на САД као што је то некада чинила.
