Трамп на тешком испиту: Да ли ће моћи да сачува САД од рата са Ираном?

Снажни аргументи о националној безбедности и домаћим политичким потребама указују на то да је једино прихватљиво да се не крене у директан сукоб који Израел описује као питање очувања сопственог постојања.

Ипак, снажне силе могле би Америку да увуку дубље у сукоб од њене тренутне улоге помагања Израелу да се заштити од смртоносне кише иранских ракета и дронова.

CNN је известио да је Трамп током викенда одбио израелски план за убиство врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хаменеија, према наводима два извора, пише CNN.

Међутим, на неке ствари Трамп не може да утиче, објашњава CNN у својој анализи.

Ако режим у Ирану, већ озбиљно уздрман, одлучи да више нема шта да изгуби и нападне америчке базе и особље у региону, или мете широм света, Вашингтон ће бити приморан да реагује снажно како би сачувао кредибилитет и моћ одвраћања. 

Друга могућност је да Техеран покуша да изврши притисак на Трампа да обузда Израел, нападима на међународну пловидбу у Персијском заливу или Црвеном мору, што би могло да изазове глобалну енергетску кризу.

Расту притисци на Трампа

Притисак на Трампа расте и из његове сопствене странке да предузме акцију коју би само Сједињене Државе могле да изврше – мисију уништавања иранског подземног налазишта у Фордову, за које се верује да је ван израелских ваздушних могућности.

Логика таквог напада би била да је Иран сада јединствено рањив и да се можда никада неће указати боља шанса за САД да униште могућност иранског нуклеарног оружја.

Зашто би Трамп могао да види разлог да се укључи у сукоб

Трамп је, према извештају Беле куће који преноси CNN, дубоко скептичан према уласку САД у рат. Такав потез носио би огромне ризике — могао би да прошири сукоб и доведе до исцрпљујућег, бесконачног рата без јасног краја.

Ако постоји једна лекција из почетка 21. века, то је да се ратни циљеви и анализе о Блиском истоку израђене у Вашингтону готово увек испоставе катастрофално погрешним, указује CNN.

Идеја да би брутални режим Ирана могао пасти може бити привлачна. Али свргавање Садама Хусеина и грађански рат у Сирији показују да се нације Блиског истока могу једноставно распасти и оставити потпуни хаос за собом.

Америчка интервенција би такође ослабила подршку Трамповој бази и поткопала кључни принцип његовог покрета „Америка на првом месту“ – да се САД држе подаље од страних конфликата након година ратова у Ираку и Авганистану.

Не треба заборавити да је, само неколико недеља раније, Трамп представио нову визију за Блиски исток.

- Такозвани градитељи нација уништили су више нација него што су изградили – а интервенционисти су се мешали у сложена друштва која нису ни разумели - рекао је Трамп у Саудијској Арабији у мају.

- Нова генерација лидера превазилази древне сукобе и старе поделе и гради будућност у којој Блиски исток дефинишу трговина, а не хаос; где извози технологију, а не тероризам; где људи различитих нација и вера заједно граде градове – а не бомбардују једни друге -додао је.

Нови амерички рат био би потпуна супротност тој визији. Ипак, јастребови у Вашингтону могли би тврдити да Трамп има јединствену прилику да уклони главну препреку тој визији – уништавањем пута Ирана ка нуклеарном оружју или доприносом паду теократског режима.

Републиканци: САД можда немају избора

Притисци на председника да се укључи већ расту, иако је јасно стављено до знања да су израелски напади одлука Тел Авива и да америчке снаге нису укључене у офанзиву.

Једна од компликација за Трампа јесте то што, иако су израелски напади елиминисали неке војне лидере и нуклеарне научнике, остаје неизвесно да ли Израел уопште може сам да уништи ирански нуклеарни програм.

Бивши потпредседник Мајк Пенс изјавио је да САД морају бити спремне да се укључе ако Иран не попусти.

- Ако Израел буде тражио нашу помоћ како би уништио ирански нуклеарни програм, Сједињене Државе морају бити спремне да то учине - рекао је Пенс.

Сенатор Линдзи Грејем и кључни Трампов саветник сматра да би најгори исход сукоба био да Иран задржи нуклеарне капацитете.

- Ако дипломатија не успе, и једина опција буде сила, позивам председника Трампа да иде до краја. Ако то значи да дамо бомбе – дајмо их. Ако то значи да летимо с Израелом – летимо с њима - рекао је Грејем.

Трамп ризикује опасну критику код куће

Трамп се суочава с политичким изазовима због тога што је трансформисао Републиканску странку у више изолационистичку. То му сада отежава одлуку о уласку у рат.

Неки од најгласнијих десничара, попут Такера Карлсона и Чарлија Кирка, већ су упозорили да би рат на Блиском истоку могао да уништи поверење МАГА базе. 

Трамп пажљиво балансира како не би изазвао бес својих гласача – као што је учинио када је обуставио депортације радника у пољопривреди како не би наљутио фармере.

Његова забринутост политичком ценом види се и у интервјуу за The Атлантиц:

- С обзиром на то да сам ја измислио ‘Америка на првом месту’, мислим да сам ја тај који одлучује шта то значи - рекао је Трамп.

 - Не можете имати мир ако Иран има нуклеарно оружје -

Изгледа да се Трамп спрема да образложи бази потенцијалну одлуку о уласку у рат. Ипак, делује да ни сам није уверљив у своје аргументе, што сугерише његову унутрашњу дилему.

Трампова спољна политика се распада

Ово свакако није позиција у којој је Трамп желео да се нађе. Само пре неколико месеци, веровао је да ће успети да натера Иран на нови нуклеарни споразум.

Али пет месеци након почетка другог мандата, два велика рата су се погоршала, а опасан сукоб с Ираном постао је највећи тест његове доктрине „Америка на првом месту“.

Његов ауторитет поткопали су три кључна лидера: Путин, Си и Нетањаху. 

Путин игнорише Трампове покушаје да оконча рат у Украјини. 

Си је двапут натерао САД да попусте у трговинском рату. 

Нетањаху је покренуо рат с Ираном, упркос противљењу САД, верујући да ниједан амерички председник не може себи да приушти да не брани Израел.

Код куће, Трамп се суочава с ниским поверењем јавности. Употреба војске у Калифорнији против протеста и најаве сличних акција само продубљују јаз.

Трампов покушај да се представи као миротворац пропао је, пише CNN. Његова иницијатива за Газу није успела, док се Израел и даље обрачунава с Хамасом. У Украјини, рат се проширио.

Када га је Путин позвао да му честита рођендан, Трамп је то дочекао с одушевљењем – чиме је додатно разоткрио своје пристрасности.

Његов политички легитимитет и међународни ауторитет су угрожени, а сукоб с Ираном могао би да дефинише његов други мандат - управо онакав међународни хаос који је избегавао у првом, закључује CNN.