Tramp na teškom ispitu: Da li će moći da sačuva SAD od rata sa Iranom?

Snažni argumenti o nacionalnoj bezbednosti i domaćim političkim potrebama ukazuju na to da je jedino prihvatljivo da se ne krene u direktan sukob koji Izrael opisuje kao pitanje očuvanja sopstvenog postojanja.

Ipak, snažne sile mogle bi Ameriku da uvuku dublje u sukob od njene trenutne uloge pomaganja Izraelu da se zaštiti od smrtonosne kiše iranskih raketa i dronova.

CNN je izvestio da je Tramp tokom vikenda odbio izraelski plan za ubistvo vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hameneija, prema navodima dva izvora, piše CNN.

Međutim, na neke stvari Tramp ne može da utiče, objašnjava CNN u svojoj analizi.

Ako režim u Iranu, već ozbiljno uzdrman, odluči da više nema šta da izgubi i napadne američke baze i osoblje u regionu, ili mete širom sveta, Vašington će biti primoran da reaguje snažno kako bi sačuvao kredibilitet i moć odvraćanja. 

Druga mogućnost je da Teheran pokuša da izvrši pritisak na Trampa da obuzda Izrael, napadima na međunarodnu plovidbu u Persijskom zalivu ili Crvenom moru, što bi moglo da izazove globalnu energetsku krizu.

Rastu pritisci na Trampa

Pritisak na Trampa raste i iz njegove sopstvene stranke da preduzme akciju koju bi samo Sjedinjene Države mogle da izvrše – misiju uništavanja iranskog podzemnog nalazišta u Fordovu, za koje se veruje da je van izraelskih vazdušnih mogućnosti.

Logika takvog napada bi bila da je Iran sada jedinstveno ranjiv i da se možda nikada neće ukazati bolja šansa za SAD da unište mogućnost iranskog nuklearnog oružja.

Zašto bi Tramp mogao da vidi razlog da se uključi u sukob

Tramp je, prema izveštaju Bele kuće koji prenosi CNN, duboko skeptičan prema ulasku SAD u rat. Takav potez nosio bi ogromne rizike — mogao bi da proširi sukob i dovede do iscrpljujućeg, beskonačnog rata bez jasnog kraja.

Ako postoji jedna lekcija iz početka 21. veka, to je da se ratni ciljevi i analize o Bliskom istoku izrađene u Vašingtonu gotovo uvek ispostave katastrofalno pogrešnim, ukazuje CNN.

Ideja da bi brutalni režim Irana mogao pasti može biti privlačna. Ali svrgavanje Sadama Huseina i građanski rat u Siriji pokazuju da se nacije Bliskog istoka mogu jednostavno raspasti i ostaviti potpuni haos za sobom.

Američka intervencija bi takođe oslabila podršku Trampovoj bazi i potkopala ključni princip njegovog pokreta „Amerika na prvom mestu“ – da se SAD drže podalje od stranih konflikata nakon godina ratova u Iraku i Avganistanu.

Ne treba zaboraviti da je, samo nekoliko nedelja ranije, Tramp predstavio novu viziju za Bliski istok.

- Takozvani graditelji nacija uništili su više nacija nego što su izgradili – a intervencionisti su se mešali u složena društva koja nisu ni razumeli - rekao je Tramp u Saudijskoj Arabiji u maju.

- Nova generacija lidera prevazilazi drevne sukobe i stare podele i gradi budućnost u kojoj Bliski istok definišu trgovina, a ne haos; gde izvozi tehnologiju, a ne terorizam; gde ljudi različitih nacija i vera zajedno grade gradove – a ne bombarduju jedni druge -dodao je.

Novi američki rat bio bi potpuna suprotnost toj viziji. Ipak, jastrebovi u Vašingtonu mogli bi tvrditi da Tramp ima jedinstvenu priliku da ukloni glavnu prepreku toj viziji – uništavanjem puta Irana ka nuklearnom oružju ili doprinosom padu teokratskog režima.

Republikanci: SAD možda nemaju izbora

Pritisci na predsednika da se uključi već rastu, iako je jasno stavljeno do znanja da su izraelski napadi odluka Tel Aviva i da američke snage nisu uključene u ofanzivu.

Jedna od komplikacija za Trampa jeste to što, iako su izraelski napadi eliminisali neke vojne lidere i nuklearne naučnike, ostaje neizvesno da li Izrael uopšte može sam da uništi iranski nuklearni program.

Bivši potpredsednik Majk Pens izjavio je da SAD moraju biti spremne da se uključe ako Iran ne popusti.

- Ako Izrael bude tražio našu pomoć kako bi uništio iranski nuklearni program, Sjedinjene Države moraju biti spremne da to učine - rekao je Pens.

Senator Lindzi Grejem i ključni Trampov savetnik smatra da bi najgori ishod sukoba bio da Iran zadrži nuklearne kapacitete.

- Ako diplomatija ne uspe, i jedina opcija bude sila, pozivam predsednika Trampa da ide do kraja. Ako to znači da damo bombe – dajmo ih. Ako to znači da letimo s Izraelom – letimo s njima - rekao je Grejem.

Tramp rizikuje opasnu kritiku kod kuće

Tramp se suočava s političkim izazovima zbog toga što je transformisao Republikansku stranku u više izolacionističku. To mu sada otežava odluku o ulasku u rat.

Neki od najglasnijih desničara, poput Takera Karlsona i Čarlija Kirka, već su upozorili da bi rat na Bliskom istoku mogao da uništi poverenje MAGA baze. 

Tramp pažljivo balansira kako ne bi izazvao bes svojih glasača – kao što je učinio kada je obustavio deportacije radnika u poljoprivredi kako ne bi naljutio farmere.

Njegova zabrinutost političkom cenom vidi se i u intervjuu za The Atlantic:

- S obzirom na to da sam ja izmislio ‘Amerika na prvom mestu’, mislim da sam ja taj koji odlučuje šta to znači - rekao je Tramp.

 - Ne možete imati mir ako Iran ima nuklearno oružje -

Izgleda da se Tramp sprema da obrazloži bazi potencijalnu odluku o ulasku u rat. Ipak, deluje da ni sam nije uverljiv u svoje argumente, što sugeriše njegovu unutrašnju dilemu.

Trampova spoljna politika se raspada

Ovo svakako nije pozicija u kojoj je Tramp želeo da se nađe. Samo pre nekoliko meseci, verovao je da će uspeti da natera Iran na novi nuklearni sporazum.

Ali pet meseci nakon početka drugog mandata, dva velika rata su se pogoršala, a opasan sukob s Iranom postao je najveći test njegove doktrine „Amerika na prvom mestu“.

Njegov autoritet potkopali su tri ključna lidera: Putin, Si i Netanjahu. 

Putin ignoriše Trampove pokušaje da okonča rat u Ukrajini. 

Si je dvaput naterao SAD da popuste u trgovinskom ratu. 

Netanjahu je pokrenuo rat s Iranom, uprkos protivljenju SAD, verujući da nijedan američki predsednik ne može sebi da priušti da ne brani Izrael.

Kod kuće, Tramp se suočava s niskim poverenjem javnosti. Upotreba vojske u Kaliforniji protiv protesta i najave sličnih akcija samo produbljuju jaz.

Trampov pokušaj da se predstavi kao mirotvorac propao je, piše CNN. Njegova inicijativa za Gazu nije uspela, dok se Izrael i dalje obračunava s Hamasom. U Ukrajini, rat se proširio.

Kada ga je Putin pozvao da mu čestita rođendan, Tramp je to dočekao s oduševljenjem – čime je dodatno razotkrio svoje pristrasnosti.

Njegov politički legitimitet i međunarodni autoritet su ugroženi, a sukob s Iranom mogao bi da definiše njegov drugi mandat - upravo onakav međunarodni haos koji je izbegavao u prvom, zaključuje CNN.