Tramp pojačava pritisak na Evropu: Nemačka prva na udaru

Američke ambasade u više evropskih država aktivno vode razgovore sa vladama, ističući da građani SAD za pojedine nove lekove plaćaju znatno više nego pacijenti u Evropi, uključujući i Nemačku. Vašington smatra da evropske zemlje treba da snose veći deo troškova razvoja i finansiranja farmaceutskih inovacija.

Ako evropske države ne prihvate zahteve, mogle bi da se suoče sa smanjenjem investicija farmaceutskih kompanija i sporijim pristupom najsavremenijim terapijama, upozoravaju izvori iz industrije upućeni u tok pregovora.

Sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom postao je model koji Vašington nastoji da primeni i na druge evropske zemlje. Njime su britanske farmaceutske kompanije dobile trogodišnje izuzeće od američkih carina, dok se London obavezao na postepeno povećanje izdvajanja za lekove tokom naredne decenije. Zauzvrat, britanske vlasti ublažile su regulaciju cena inovativnih farmaceutskih proizvoda.

Isti model sada se nastoji preneti i na ostatak Evrope, pri čemu se Nemačka nalazi u fokusu američkih napora. Kao najveće evropsko tržište lekova, ona trenutno sprovodi sveobuhvatnu reformu zdravstvenog sistema koja podrazumeva smanjenje javnih izdvajanja za farmaceutske proizvode, dok Vašington zagovara suprotan pristup – povećanje potrošnje, prenosi Politico.

Prema navodima više upućenih izvora, nemačka ministarka zdravlja Nina Varken i ministarka privrede Katerina Riče već duže vreme vode poverljive razgovore sa predstavnicima američkog Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga. Među ključnim temama su višemilijardne investicije, trgovinski odnosi i, kako se navodi, "pravednije" formiranje cena lekova.

Kristijan Hilmer, generalni direktor sektora za lekove koji se izdaju na recept u udruženju "Pharma Deutschland“, otvoreno je poručio da sa dozom zavisti posmatra sporazum koji su postigli Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Kako je istakao, nemačka farmaceutska industrija već se suočava sa izazovima kada je reč o plasiranju novih lekova na tržište.

Istovremeno, administracija Donalda Trampa koristi činjenicu da su evropski zdravstveni sistemi međusobno različiti i da je politika određivanja cena lekova uglavnom u nadležnosti pojedinačnih država, a ne institucija Evropske unije.

U okviru priprema za nastavak pregovora, američka ambasada u Berlinu upućuje svog trgovinskog savetnika Nejtana Siferta u London kako bi od britanskih zvaničnika stekao uvid u način na koji je postignut sličan sporazum. U međuvremenu, velike farmaceutske kompanije već intenzivno rade na ostvarivanju svojih interesa.

Kompanije "Eli Lilly“ i "Boehringer Ingelheim“ prošle nedelje najavile su smanjenje planiranih višemilijardnih investicija u Nemačkoj, navodeći kao razlog mere štednje koje se pripremaju. Sličan scenario ranije je viđen i u Velikoj Britaniji, gde su pojedini investicioni projekti nastavljeni tek nakon postizanja sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Reč je o trendu koji traje godinama. Dok je Evropa 1990. godine učestvovala sa 49 odsto u globalnim privatnim ulaganjima u farmaceutska istraživanja i razvoj, do 2025. taj udeo pao je na svega 26 procenata.

Istovremeno, sve veći broj američkih farmaceutskih kompanija preusmerava investicije van evropskog tržišta. S druge strane, evropske vlade nastupaju oprezno, suočene sa ograničenim budžetima, usporenim privrednim rastom i sve većim pritiskom na zdravstvene sisteme.

Na to je ukazao i Janis Natis, direktor Evropske platforme socijalnog osiguranja (ESIP), koja okuplja organizacije socijalnog osiguranja iz 19 država Evropske unije i Švajcarske.

- Ponekad se farmaceutske kompanije ponašaju kao adolescent koji stalno traži više, bez obzira na to koliko mu se već daje - ocenio je Natis.

Iako Vašington i farmaceutska industrija sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom predstavljaju kao uspešan model saradnje, u Britaniji on nije naišao na jednoglasnu podršku. Bivši ministar zdravlja Ves Striting zatražio je analizu njegovih efekata po poreske obveznike, što je izazvalo nezadovoljstvo među predstavnicima farmaceutskog sektora.

Kritike su stigle i od organizacije "Just Treatment“, koja smatra da sporazum dugoročno slabi mehanizme kontrole cena lekova, dok zauzvrat nudi samo privremeno oslobađanje od američkih carina.

Prema pojedinim procenama, posledice dogovora mogle bi da povećaju troškove britanskih poreskih obveznika za između dve i tri i po milijarde funti godišnje do 2036. godine.

Za evropske zemlje, koje se već suočavaju sa pritiscima na zdravstvene budžete, ovakav razvoj događaja predstavlja dodatni izazov.