Трамп повукао потез какав нико није очекивао: Цео свет у шоку дочекао одлуку америчког председника усред рата са Ираном
Сједињене Америчке Државе ублажиле су санкције на венецуеланску нафту, док председник Доналд Трамп покушава да повећа глобалну понуду током рата са Ираном
Америчким компанијама биће дозвољено да послују са државном нафтном и гасном компанијом Венецуеле, након што је Министарство финансија у среду ублажило санкције, уз одређена ограничења, објавио је Ројтерс.
Министарство је издало широку дозволу којом се компанији Петрóлеос де Венецуела С.А. (ПДВСА) омогућава да директно продаје венецуеланску нафту америчким фирмама и на глобалном тржишту.
То представља велики заокрет, након година у којима је Вашингтон углавном блокирао пословање са венецуеланском владом и њеним нафтним сектором.
Ова одлука показује све већи притисак на америчку администрацију да ублажи раст цена нафте, док Сједињене Државе заједно са Израелом воде рат против Ирана без јасног краја. Глобалне цене нафте нагло су порасле након што је Иран блокирао саобраћај кроз Ормушки мореуз, кроз који иначе пролази петина светске нафте из Персијског залива.
Америчке власти наводе да је циљ ове мере подстицање нових инвестиција у енергетски сектор Венецуеле, као и повећање глобалне понуде нафте, што би требало да користи и САД и Венецуели. Након свргавања и хапшења председника Николаса Мадура током америчке војне операције у јануару, Трамп је изјавио да ће САД практично „управљати“ Венецуелом и продавати њену нафту.
Ипак, дозвола Министарства финансија доноси циљано ублажавање санкција, али их не укида у потпуности. Компанијама које су постојале пре 29. јануара 2025. омогућено је да купују венецуеланску нафту и обављају трансакције које су раније биле забрањене, чиме се Венецуела поново отвара глобалном тржишту - али уз ограничења.
Најважније је да новац не може ићи директно санкционисаним венецуеланским ентитетима попут ПДВСА, већ се уплаћује на посебан рачун под контролом САД. Другим речима, Америка дозвољава трговину нафтом, али задржава контролу над новчаним токовима.
Такође, нису дозвољени послови који укључују Русију, Иран, Северну Кореју, Кубу и одређене кинеске компаније, нити трансакције везане за венецуелански дуг и обвезнице.
Очекује се да ће ова одлука значајно ојачати венецуеланску економију зависну од нафте и подстаћи инвеститоре који су до сада били опрезни. Ипак, критичари упозоравају да се тиме награђује политичко руководство лојално Мадуру, упркос оптужбама за репресију, корупцију и кршење људских права.
Економска реалност у Венецуели остаје тешка: многи радници у јавном сектору преживљавају са око 160 долара месечно, док је просечна плата у приватном сектору око 237 долара, уз инфлацију која је прошле године достигла чак 475%.
Венецуела поседује највеће резерве нафте на свету, али су корупција, лоше управљање и америчке санкције довеле до пада производње са 3,5 милиона барела дневно 1999. године, када је на власт дошао Уго Чавес, на мање од 400.000 барела дневно 2020.
Током раније политике санкција, Венецуела је била приморана да продаје нафту уз попусте од око 40% испод тржишне цене, углавном купцима у Кини и Азији, а плаћања су се вршила и у руским рубљама, робној размени или криптовалутама.
Нова дозвола ипак уводи јасну границу: плаћања у злату и криптовалутама нису дозвољена, укључујући и „петро“, криптовалуту коју је венецуеланска влада лансирала 2018. године.